Borba roditelja ukradenih beba da pronađu svoju decu najčešće počiva na ličnom entizijazmu i volonterskom radu roditelja, a državne institucije ne reaguju na adekvatan način kako bi država izašla u susret oštećenim roditeljima. Doktorka Dragoslava Šaponja je rekla da o ovoj temi treba pričati i tražiti od države da pomogne, jer ako se ćuti ne postoje šanse da deca budu pronađena.
Roditelji ukradenih beba i dalje se bore da pronadju svoje bebe, ali njihova borba najčešće počiva na ličnom entuzijazmu I volonterskom radu. Država nema sluha za ovaj problem I institucije ne reaguju na adekvatan način kako bi država izašla u susret oštećenim roditeljima. Doktorka Dragoslava Šaponja član je ekspertskog tima koji je sastavljen od doktora medicine koji volonterski pomažu roditeljima čije su bebe ukradene. Zamolili smo doktorku Šaponju da prokomentariše odnos države prema ovom problemu.
Srbiju je na donošenje posebnog zakona, koji bi bio pravni okvir za rešavanje slučajeva u kojima se sumnja da su bebe ukradene, obavezala presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz 2013. u slučaju Zorice Jovanović. Prema pisanju medija, 6.000 roditelja u Srbiji sumnja da su im bebe ukradene odmah po rođenju i prodate porodicama u Evropi. Roditeljska udruženja kritikovala su zakon jer, kako kažu, ne predviđa istragu i krivično kažnjavanje odgovornih za krađu beba, već samo sudsko ustanovljavanje statusa deteta, odnosno da li je živo, nestalo ili preminulo. Dr. Dragoslava Šaponja, članica ekspertskog tima koji volonterski pomaže roditeljima čije su bebe ukradene, rekla je da o ovom problemu treba pričati i raspravljati, i tražiti od države pomoć za rasvetljavanje svakog slučaja nestalih beba, jer jedino tako postoji šansa da deca budu pronađena.
