Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije je rekao da proizvođači slatkovodne ribe imaju probleme i u proizvodnji, i u plasmanu ribe na tržište, pa bi trebalo raditi na rešavanju tih problema.
Izvoz ribe iz Srbije skače iz godine u godinu i tome najviše doprinosi obrada uvezene morske ribe, pre svega lososa i tune. Domaći proizvođači uvoze mosku ribu iz Norveške, Španije i Indonezije, obrađuju je savremenim tehnologijama i izvoze na tržište razvijenih zemalja Zapadne Evrope. Da li vlada Srbije može da otvori nova tržišta za naše proizvođače ribe upitali smo sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenada Budimovića.
Spoljnotrgovinska robna razmena početkom prethodne godine bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Kina, Rusija, Italija i Mađarska. U razmeni sa evropskim zemljama sa kojima Srbija ima potpisan ugovor o slobodnoj trgovini, uglavnom je dolazilo do izvoza poljoprivrednih proizvoda – žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i obuće. Pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama u susedstvu. Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih prozvoda Privredne komore Srbije, govoreći o izvozu i uvozu ribe, naglasio je da se uvozi uglavnom morska riba i to radi prerade, termičke obrade i konzerviranja, kako bi se dalje izvozila u Evropsku uniju. On je dodao da se mora raditi na regulativi koja bi proizvođačima slatkovodne ribe olakšala proces proizvodnje i plasmana, jer su se u periodu pandemije suočili sa velikim problemima. Budimović je rekao da treba razmišljati u smeru pretvaranja zemljišta koje nije pogodno za ratarstvo u ribnjake.
