Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas drugi dan Vaskrsa, u narodu nazvan Svetli ponedeljak.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi i današnji Vaskršnji ponedeljak i sutrašnji Vaskršnji utorak, koji inače važi za jedini dobar utorak u godini. Vaskršnjim ponedeljkom započinje takozvana Svetla nedelja, koja se smatra produžetkom Vaskrsa. Vrlo je raširen i naziv „Bela nedelja“, jer spada u trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak. Vaskrs se slavi od vremena prvih apostola, njime hrišćani naglašavaju svoju veru i pobedu života nad smrću. Čitava sedmica od Vaskrsa do Tomine nedelje naziva se svetla ali i bela, što znači da se tokom nje ne posti. Baš zbog Tomine nedelje, sedam dana po Vaskrsu, naziva se i Tomina sedmica. Na ovaj dan se nebo zatvara, pa se negde ova sedmica naziva još i Zaklopita. I dalje, uobičajen pozdrav je „Hristos vaskrse“, a odgovor „Vaistinu vaskrse“. Pozdravlja se tako 40 dana, sve do Spasovdana.
I danas i sutra nastavljaju se obilne gozbe, ove godine, zbog epidemije, u okviru svog doma. Budući da se Vaskrs slavi tri dana, vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja. To je, takođe dan kada se praktikuju razni običaji bogosluženja na taj dan su ista kao i za Vaskrs. Na primer, vojvođanskim selima, se zadržao običaj polivanja devojaka na vaskršnji ponedeljak. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge. Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Nakon toga, devojka ih služi farbanim jajima, kolačima i vinom, a ponekad zaigra s njima i kolo. Na vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, ali kako je dan ranije predviđen za najužu porodicu, ovog dana se ugošćavaju kumovi, rodbina, prijatelji. Takođe, prema narodnom verovanju, danas treba hranu i jaja podeliti siromašnima da i oni osete radost praznika i da bi domaćinu godina bila srećna i berićetna.
