Milan Veruović, nekadašnji prvi pratilac premijera Zorana Đinđića, rekao je da nepotizam i partijski uticaj u bezbednosnom sistemu Srbije veoma dugo i konstantno traju, pa su i doveli do veoma lošeg stanja u službama bezbednosti.
Policija i čitav bezbednosni sistem su institucije koje moraju biti prioritetne kada je reč o opremi, obučenosti i kvalitetu rada na terenu. Zato politika negativne selekcije ili nepotizma ostavlja nesagledive posledice po institucije. Kako se napreduje u službi i da li postoje ustaljeni kriterijumi po kojima se postavljaju visoki funkcioneri u službama bezbednosti upitali smo nekadašnjeg prvog pratioca Zorana Đinđića Milana Veruovića.
Javna je tajna da je za rad u državnim preduzećima neophodna partijska knjižica vladajuće stranke, a koliko to doprinosi urušavanju pojedinih državnih sistema, govorio je Milan Veruović, nekadašnji šef obezbeđenja premijera Zorana Đinđića. On je rekao da kriminalne grupe poput grupe Veljka Belivuka predstavljaju posledicu dugogodišnjeg nepotizma i partijskog uticaja na bezbednosni sistem Srbije, u okviru koga su zapošljavani kadrovi sa partijskim vezama, ali i napredovali ljudi koji nisu bili dovoljno stručni, pa se danas čak i navodi da su bili povezani sa pripadnicima pojedinih kriminalnih klanova. Kao takav primer, Veruović je imenovao Dijanu Hrkalović, koja je imala jednu od najneobičnijih i najmunjevitijih policijskih karijera. Za svega par godina, dospela je u sam vrh Ministarstva unutrašnjih poslova gde su joj poveravani najpoverljiviji zadaci, a isto tako munjevito završila je na naslovnicama tabloida pod baražnom vatrom istih onih, koji su joj svojevremeno i dali neograničenu moć. Nakon godina podrške, pohvala i priznanja, moćna Dijana Hrkalović označena je kao vrhovni krivac za sva institucionalna nezakonita i kriminalna delovanja u samom vrhu države Srbije. Problem je, kako je naveo Veruović, što ona nije jedina, već se radi o svojevrsnoj praksi koja urušava ugled bezbednosnih institucija Srbije.
