Pad proizvodnje meda trebao bi da poveća njegove cene, ali je evropska pčelarska industrija saopštila da su cene zapravo nastavile da padaju zbog sve većeg uvoza lažnog meda iz Kine. Inače med je treća po redu hrana koja se najviše falsifikuje, iza mleka i maslinovog ulja.
„Razotkrivanje“ meda, koji je zapravo šećerni sirup, jeste vrlo neprijatna istina, ali nove analize pružaju dokaze da postupci falsifikovanja opstaju. Svuda u svetu kontrole ukazuju na prisustvo ogromnih količina fasifikovanog meda, ali se istovremeno ukazuje i da su metode za inspekciju i otkrivanje falsifikata često ograničene i nepouzdane. Med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, iza mleka i maslinovog ulja. Pčelarski posao je izuzetno težak, pa je med skup – i to ga čini primamljivom metom za falsifikovanje jeftinim zamenama. Najčešća prevara je razblaživanje pravog meda šećernim sirupom, koji se obično proizvodi od pirinča, kukuruza ili šećerne repe. Kina je najveći svetski proizvođač meda, čineći četvrtinu svetske proizvodnje, ali se na njen uspeh i dominaciju niskom cenom odavno gleda sa sumnjom. Pčelari upozoravaju da je protok falsifikovanog meda koji izlazi iz Kine toliko veliki, da uništava svetsko tržište. Prema Međunarodnom trgovinskom centru, globalni uvoz meda od 2010. do 2019. godine porastao je u vrednosti sa 497 miliona na 665 miliona dolara, ili 34,5 odsto. Međutim, čini se da su ovi podaci znatno precenjeni, jer jedan broj zemalja uvozi velike količine meda za njihovu naknadnu preprodaju po višim cenama pod maskom spostvenih proizvoda. Primer ove prakse je otkrivena prevara lanca za snabdevanje Sjedinjenih Država jeftinim kineskim medom, koja je uključivala 30 zemalja posrednika.
Pčelarski sektor u Evropi uključuje 10 miliona košnica i 650 hiljada pčelara. Uprkos tome, evropski pčelari obezbeđuju samo 64 odsto meda od količine koja se konzumira u regionu, a ostale količine se uvoze. To znači da je, uprkos ekstremnom padu proizvodnje, malo verovatno da će se cene povećavati, jer su evropski proizvođači potkopani jeftinim uvozom. U Komitetu profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU, opisali su ovu situaciju „kao odraz dubokih strukturnih poremećaja tržišta“ uvereni da će cene meda u zemljama glavnim uvoznicama i dalje padati. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu uvozi se iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvezenog krivotvoreno i da sadrži ilegalne dodatke. Trenutna pravila omogućuju korišćenje oznake da je neki med dobijen mešanjem meda proizvedenog u EU i meda koji nije proizveden u EU ili mu je pak poreklo iz EU, ali bez navođenja odnosa ili zemlje porekla. Sve ovo dovodi do manipulacije i prevare potrošača.
