Zoran Buljugić, profesor ruskog jezika, rekao je da je poslednjih decenija došlo do ponovnog vraćanja srpstvu, i da su neki ljudi to iskoristili da bi zarađivali na neukosti masa koje ne mogu biti dovoljno obrazovane i ne mogu da na određen naučni način shvate istorijske procese, već im je lakše da veruju u izmišljene priče koje uzdižu srpstvo i Srbe.
Zoran Buljugić, profesor ruskog jezika i stručnjak za geopolitičke odnose u Dvanaestoj beogradskoj gimanziji sa decom radi već oko 30 godina. U jednom od svojih intervjua on je rekao da je su nam posredstvom velike zavere Udbe podmetnuti lažni istoričari i lažni istorijski podaci. Zamolili smo Zorana Buljugića da pojasni ove navode.
Još od vremena uspostavljanja naučne kritičke istoriografije kod Srba, naši istoričari susretali su se sa pojavom pseudoistoričara, koji ne raspolažu osnovnim znanjima i veštinama za bavljenje naučnom istoriografijom. Mahom su to pojedinci koji su pokušavali da pronađu dokaze u vezi sa tim da su Srbi najstariji narod na planeti, kao i mnogo toga drugog što je milozvučno za naše uši, ali je naučno potpuno neutemeljeno. Pojedinci koji se predstavljaju kao „poznavaoci“ istorije, „ljubitelji prošlosti“ i slično, prema rečima Zorana Buljugića, profesora ruskog jezika, to čine iz pobuda koje su vezane za ličnu korist i zaradu. Te ličnosti prošlosti pristupaju beskrajno amaterski, površno, koristoljubivo i zlurado. Iako je ta pogubna pojava već dosta dugo periferni deo našeg javnog prostora i „folklora“, postoje i pojedinci koje zaista možemo nazvati čuvarima istorijske istine. Profesor Buljugić je rekao da takvo neozbiljno bavljenje istorijskim činjenicama kao ciljnu grupu ima masu ljudi koja je nedovoljno obrazovana, i koja te podatke koje pseudistoričari iznose usvaja kao neku vrstu anestezije za sve probleme koji postoje u društvu. On je dodao da je to, ustvari, jedna zloupotreba javnog mnjenja koja odgovara vlastima kako bi se skrenula pažnja sa aktuelnih problema.
