Rod malina u Srbiji će ove godine, prema trenutnim procenama, biti upola manji od prosečnog od 83.000-84.000 tona jer su zbog višegodišnje niske cene malinjaci zapušteni.
Ove godine se očekuje ukupan prinos malina u Srbiji od oko 40.000 tona, a pod malinama od 25.000 hektara, koliko statistika registruje, nema ni 13.000-14.000 hektara. Malinjaci su zapušteni i zahvatila ih je bolest zbog nesertifikovanog sadnog materijala koji je jeftino kupovan 2016. i 2017. godine kada su obnavljane plantaže i niskih otkupnih cena. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije pokrenulo inicijativu da se obnove plantaže malina i subvencioniše 90 odsto od cene sertifikivanog sadnog materijala. Ove godine je velika potražnja malina i kupovale bi ih, kako Turska, tako i skandinavske zemlje jer je pala proizvodnja i u svetu. U Čileu, koji spada medju najveće proizvodjače malina i gde se završava berba, prinos je manji 55 odsto, a proizvodnja je pala i u Poljskoj koja je takodje medju pet najvećih proizvodjača u svetu. Zbog „bagatelnih“ cena smanjene su površine zasadjene kupinom sa oko 6.500 hektara na približno 1.300 hektara. Kupine su prošle godine otkupljivane po cenama od 30 do 60 dinara po kilogramu, a sada su ih izneli iz hladnjača i prodaju po 200 do 250 dinara i niko ne pita da li su platili porez na ekstraprofit i šta radi antimonopolska komisija. Maline još nisu cvetale i do sada su već oštećene lošim vremenskim prilikama, a neizvesno je i šta će se dogoditi do berbe. Osiguravajuće kuće ništa nisu promenile u politici osiguranja, rokovi osiguranja su pomereni da bi se izbegao period mrazeva i nude se jeftine polise od kojih ne može da se očekuje realna nadoknada štete u slučaju nepogoda.
U Srbiji pod malinom, prema statističkim podacima, ima 25.000 hektara što nije tačno. Manipuliše se podacima i o površinama i o količinama tog proizvedenog voća. Kupci su ove godine u Srbiji zbog smanjene ponude maline počeli već sada da ugovaraju isporuke prema prošlogodišnjim ugovorima koji nisu realizovani, a što će uticati na smanjenje količina maline u ponudi iz Srbije. Prema mišljenju pojedinih stručnjaka za voće u proizvodnji malina u Srbiji pre više godina napravljene su greške i „radna tela koja su 2018. godine, uključujući i Savet za malinu, sačinjena su od nekompetentnog stručnog i nereprezentativnog proizvodjačkog i preradjivačkog kadra“. Po njihovim rečima, radna tela koja su formirana tada nisu značajnije menjana i do sada nisu ništa uradila na unapredjenju proizvodnje malina u Srbiji.
