9. aprila je održan pomen nastradalima u logorima u NDH tokom Drugog svetskog rata. Sećanje na one koji su izgubili živote u tim logorima je ugroženo, prema rečima publiciste Radivoja Dabića, zbog politike pomirenja koju je vodila Federativna narodna Republika Jugoslavija. Danas počast onima koji su još živi možemo odati usvajanjem rezolucije o genocidu i osnivanjem muzeja sećanja na žrtve logora u NDH.
Kako je navedeno od strane Udruženja logoraša Jasenovca, genocid nad decom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio je najdrastičniji izraz planiranog ustaškog genocida, pred kojim bedem sećanja predstavljaju još uvek živi svedoci, preživeli logoraši dečjih logora smrti. U petak, 9. aprila, održan je pomen nevino postradalim žrtvama ustaškog genocida. Zamolili smo publicistu Radivoja Dabića da prokomentariše kako je došlo do toga da i samo sećanje na ovoliki broj postradale dece biva ugroženo.
Pomen nevino postradalim žrtvama ustaškog genocida uoči 80. godišnjice od formiranja NDH, 10. aprila 1941. godine, održan je u petak 9 aprila, kod Kule Nebojša u podnožju Kalemegdanske tvrđave, pod pokroviteljstvom Udruženja logoraša Jasenovca, krovne organizacije veterana SUBNOR-a i Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata. Upravo na tom mestu, prema izjavama i zapisima svedoka, kao i na Velikom ratnom ostrvu nalazile su se masovne grobnice u kojima su sahranjivani leševi koji su doplivavali rekom Savom. Kako je na skupu rečeno, poslednji ešalon logoraša Jasenovca želi da upozori da je genocid nad decom u NDH bio najdrastičniji izraz planiranog ustaškog konačnog istrebljenja srpskog naroda, pred kojim živi bedem sećanja predstavljaju još uvek živi svedoci, preživeli logoraši logora smrti koji su u svojoj devetoj deceniji života prisustvovali pomenu. Sa skupa je upućen poziv za podršku „poslednjem proboju logoraša Jasenovca“ i inicijativi o donošenju rezolucije kojom bi 28. april, dan masakra u Gudovcu kraj Bjelovara, bio proglašen Danom genocida nad Srbima u 20. veku. Donošenje te rezolucije podržao je i publicista Radivoj Dabić koji je rekao da je sećanje na postradalu decu u logorima smrti u NDH bilo ugroženo jer je Federativna narodna Republika Jugoslavija vodila politiku pomirenja te da iz tog razloga nije odata počast preminulima niti je utvrđen tačan broj nastradalih. Počast živima, prema Dabićevim rečima, mogla bi se odati usvajanjem rezolucije o genocidu i osnivanjem Muzeja sećanja na žrtve logora u NDH.