Siniša Ljepojević, bivši dopisnik Tanjuga iz Londona je rekao da sporovi između Francuske i Nemačke potiču upravo oko raspodele novca u okviru Evropske unije, jer je Francuska veoma zadužena, pa novčanu podršku očekuje od zemalja članica, pri čemu najveći teret pada na Nemačku.
Nemačka dominacija u Evropskoj uniji pogotovo u ekonomskoj sferi više je nego očigledna. Nemačka privreda je zabeležila značajan rast u protekloj deceniji i iza sebe ostavila sve druge članice Evropske unije po rastu BDP-a i po konkurentnosti privrede. Njen najveći rival Francuska iako ima snažnu ekonomiju ne uspeva da prebrodi velike probleme javnih finansija. Kakvi su odnosi Pariza i Berlina i kako ti odnosi utiču na odnose u Evropskoj uniji upitali smo političkog analitičara Sinišu Ljepojevića.
U toku prethodne godine Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron naveli su u zajedničkoj izjavi da će u predloženom fondu nastojati da osiguraju da se sredstva iz budžeta Evropske unije koriste za pomoć sektorima i regionima koji su posebno pogođeni izbijanjem pandemije virusa Kovid19. Makron je dodao da će se, prema tom predlogu, 27 zemalja Evropske unije zajedno zadužiti na finansijskim tržištima i iskoristiti 500 milijardi evra za osiguranje finansiranja najteže pogođenih ekonomskih sektora i regiona. Iako Francuska i Nemačka predstavljaju dva najvažnija partnera, bez kojih, kako navodi Siniša Ljepojević, bivši dopisnik Tanjuga iz Londona, Evropske unije ne bi ni bilo, postoje problemi između ove dve zemlje, koji su uslovljeni upravo novcem. Ljepojević je objasnio da je Francuskoj potrebna konstantna pomoć jer je prilično zadužena, a da najveći teret te pomoći pada na leđa Nemačke, koja ne želi da u toj meri izdvaja sredstva za Francusku.
