Komentarišući činjenicu da je jedna od primarnih tačaka zajedničkog delovanja Amerike i Zapadne Evrope upravo Zapadni Balkan, politikolog Aleksandar Pavić rekao je da se mogu očekivati veći pritisci na Srbiju, ali da Srbija sada ne mora strahovati od ucena ili bombardovanja.
Razgovor između nemačke kancelarke Angele Merkel i novog američkog predsednika Džozefa Bajdena otkrio je spoljnopolitičke prioritete američke administracije. Zajedničko delovanje transatlantskih partnera na Zapadnom Balkanu jedan je od ciljeva Berlina i Vašingtona. Šta ova najava znači za budućnost Srbije i srpskog naroda u regionu, upitali smo politikologa Aleksandra Pavića.
U saopštenju posle telefonskog razgovora predsednika Sjedinjenih Američkih Država i nemačke kancelarke od 25. januara, navedeno je da su se lideri složili da sarađuju na zajedničkim spoljnopolitičkim prioritetima, uključujući Avganistan, Kinu, Iran, Rusiju, Ukrajinu i Zapadni Balkan. Bajden i Merkel, takođe su se usaglasili oko važnosti globalne saradnje, uključujući i borbu protiv klimatskih promena, obuzdavanje pandemije virusa Kovida-19, unapređenje zdravstvene sigurnosti i težnji ka održivom globalnom ekonomskom oporavku. Bajden je kancelarki Merkel preneo želju za produbljivanjem odnosa dve zemlje i izrazio nameru da revitalizuje transatlantski savez. Analizirajući novonastale okolnosti, politikolog Aleksandar Pavić je rekao da se definitivno mogu očekivati novi pritisci na Srbiju, ali da Srbija ima dobru poziciju i da neće morati da prihvati sve što se od nje bude tražilo. On je objasnio da Srbija na istoku ima saveznike i prijatelje, da ima uporište u 2 člana od ukupno 5 u Savetu bezbednosti, te da je niko ne može primorati da prizna Kosovo ili da strepi od bombardovanja, kao što je to bilo ranije.
