Ponuda mladog krompira, tikvica, paradajza, krastavaca i drugog povrća iz plastenika svakim danom je sve obilnija, dok povrće posejano jesenas i pred zimu pod vedrim nebom kasni u vegetaciji dve sedmice, kao i druge poljoprivredne kulture.
Ova povrtna sezona će ostati upamćena po kasnijem sazrevanju u odnosu na doba godine i to će povrtarima biti glavno kada budu sumirali ovogodišnju sezonu jer gube u zaradi. Upravo je počelo vađenje mladog krompira, čiji će prinos, kako se očekuje, biti deset tona po jutru. Šargarepa posejana jesenas na otvorenom prostoru nije još dospela za vađenje, a povrtari je sukcesivno još seju. Paradajz i krastavci, kojih ima u ponudi već mesec i duže, tek treba da sazru na otvorenom prostoru jer je povrće koje sada jedemo iz zaštićenog prostora. Luk na otvorenom samo što nije počeo da se vadi, ali pre nego što dospe, proizvođači treba da ga sačuvaju od bolesti zbog lošeg vremena tokom aprila i maja.
Kao i svake godine, povrtari se suočavaju sa istim poteškoćama jer kada rod dospe za trpezu treba obezbediti radnu snagu za rad na njivi. Manjak sezonskih radnika se iz godine u godinu pojavljuje kao problem, mada dosta povrtara ima mehanizaciju, ali još uvek nedovoljno da bi se obiman posao mogao obaviti mašinski, bez ljudske podrške.
Počeo je da se vadi mladi krompir i ratari kažu da pamte godine kada je klima bila loša za krtolu, kao i ova. Krompiri su sada sitniji, ali ako bude u narednom period toplije, mogu da narastu. Proizvodnja mladog krompira je specifična. Krtola kada se izvadi i opere ne može dugo da stoji, već za dan, dva se mora prodati, a prinosi su manji jer mladi krompir i ne treba da bude veliki. Otkupna cena je svega 35 dinara za kilogram, a trebalo bi da bude oko 50 dinara. Baš zbog specifične proizvodnje i skupog semena, koje proizvođači uglavnom kupuju u Holandiji, cena naveliko ne odgovara uloženom novcu, ali i trudu. Kilogram mladog belog krompira sada je oko stotinu dinara, a prvi rod kada se pojavio koštao je tri i četiri puta skuplje.
Bez obzira na to što počinje sezona vađenja luka, potrošači nisu osetili nestašicu jer ga ima na domaćem tržištu iz plastenika, ali i uvezenog iz Severne Makedonije i Albanije. Ove godine će svima biti manji prinosi po hektaru, zbog hladnog vremena i kiše. Nije bilo sunca da se biljka razvija. Umesto u proseku 70 do 80 tona po hektaru, biće ga od 50 do 60 tona po hektaru. Što se tiče cene na veliko otkupljivači plaćaju 28 dinara po kilogramu, ali će brzo, kada svi krenu da ga vade i ponuda bude veća, i cena biti niža – oko 20 dinara. U pijarnicama kilogram luka košta od 60 do 70 dinara, dok je na pijacama malo skuplji.
Prvi ovogodišnji rod šargarepe na otvorenom trebao bi da se vadi za oko tri sedmice, a za oko dve sedmice dospeće i paštrnak i peršun. Još je rano govoriti kakvi bi prinosi mogli biti, ali mladi rod neće biti skuplji u odnosu na trenutne cene. Sada je iz plastenika kilogram šargarepe 200 dinara, a paštrnaka i peršuna 250 dinara. Kada budu doneti pred kupce direktno sa njive mogu biti samo jeftiniji, zbog veće ponude.
