Oseka epidemije korone u svetu diže tražnju za tečnim zlatom, dok naftaši pred globalnim „zelenim pritiskom” najavljuju smanjenje proizvodnje.
Svetske cene barela zabeležile su ove sedmice uspone kakvi nisu viđeni od aprila 2019, odnosno oktobra 2018. godine, ali uzlet nije trajao dugo. Vodeći svetski trgovci naftom i američka investiciona banka Goldman Saks procenjuju da bi cena barela do kraja 2021. mogla dostići vrednost od 100 američkih dolara, nezabeleženu od 2014. godine. Vrtoglavi skok mogao bi se očekivati i bez obzira na najnoviju najavu radikalnih mera američkih Federalnih rezervi o postepenom ukidanju monetarne politike za sanaciju posledica korone, kao i na signal da bi iranska nafta, u slučaju mogućeg nuklearnog dogovora grupacije „5+1”, zajedno s libijskim crnim zlatom uskoro mogla da preplavi tržište. Najpre, zbog već vidljivih znakova naglog rasta tražnje nafte i njenih derivata ovog proleća – s masovnom vakcinacijom, rastom privrednih aktivnosti u brojnim zbog korone prezaduženim zemljama i povratkom sezone turističkih putovanja širom sveta.
Naftaši istovremeno tvrde da postoje sistemski razlozi zbog kojih bi nafta u ovoj deceniji mogla biti samo sve skuplja. Barel bi mogao dostići i cenu od 130 dolara, ali bi ona ona mogla da padne i na 35 dolara. Razlog je jednostavan: momentalna dekarbonizacija odnosno smanjenje emisije ugljenika, koja sve više deluje kao globalni društveni imperativ, rizična je i nije moguća. Spomenuti raspon cene zavisiće od toga sa čime se prvo naftaši suoče: sa vrtoglavim skokom tražnje ili sa rastom investicija u naftnom sektoru. Ta neizvesnost uticaće na to da cena barela u sledećih nekoliko godina posle korone bude ekstremno promenljiva.
Međunarodna agencija za energiju je upozorila da eksploatacija i razvoj novih naftnih bušotina i nalazišta prirodnog gasa treba ove godine da budu obustavljeni ako svet želi da postigne da do 2050. godine nema emisije štetnih gasova. Sedam dana kasnije ista agencija je objavila da će „svetu biti potrebno mnogo više nafte od petro-udruženja ’OPEK plus’, budući da se globalna tražnja barela vraća na količine od pre korone. Proletos, odlukom koja je iznenadila svet, „OPEK plus” je – zbog nejasnog toka globalnog privrednog oporavka – odlučio da do aprila 2022. na svojim lagerima zadrži, i tržištu tako uskrati, skoro šest miliona barela proizvedene nafte dnevno.
U međuvremenu, i Rijad i Moskva, dva ključna aktera unutar „OPEK-a plus” ubeđeni su da Međunarodna agencija za energiju, u jeku globalne pomame za obnovljivom energijom, ne barata dobrom računicom kad je reč o svetskoj proizvodnji i potrošnji nafte do sredine veka.Saudijska Arabija i Rusija već su najavile da će paralelno raditi na dva fronta: na daljim investicijama u naftnoj industriji i proizvodnji prirodnog i tečnog gasa, kao i na obnovljivim izvorima energije.
