Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji je rekao da u slučajevima kada obični građani ne znaju dovoljno o posledicama koje može uzrokovati rudnik litijuma Rio Tinto, ne treba raspisivati referendum, već pitati struku, jer se referendumom zapravo odgovornost vlasti za posledice rada ovog rudnika prebacuje na građane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će, ako bude potrebno, raspisati referendum oko toga da li treba početi eksploataciju litijuma, koju bi sprovodila kompanija Rio Tinto. Zbog planova te kompanije da u dolini reke Jadar u okolini Loznice izgradi rudnik za ekploataciju jadarita, već mesecima protestuju građani čitave Mačve. Za predsednika su teme kojima se ekološki pokreti bave populističke i protivne razvoju zemlje, za članove Vlade one su sredstvo za skupljanje političkih poena, dok su za građane od životne važnosti. Upitali smo Čedomira Čupića, profesora Fakulteta političkih nauka u penziji da prokomentariše kakav razvoj događaja se može očekivati po ovom pitanju.
Profesorka Beogradskog univerziteta Biljana Stojković navela je da u Srbiji nema 10, nego nešto više od jedan odsto svetskih zaliha litijuma i da Nemačka ima skoro tri puta veće zalihe, a ne dozvoljava da se takva eksploatacija vrši na njenoj teritoriji. Stojković je istakla da ekologija može biti kapisla koja bi pokrenula ozbiljan prevrat u Srbiji, kao i da izgradnja rudnika kompanije Rio Tinto u dolini Jadra uopšte nije pitanje za referendum. Saglasan sa takvim stavom je i profesor Čedomir Čupić koji je naglasio da referendum jeste demokratsko sredstvo, ali da je njegovo raspisivanje opravdano kada se radi o odlučivanju o pitanjima u koje su svi građani dobro upućeni. U slučaju otvaranja rudnika litijuma, profesor Čupić je istakao da reč treba dati struci i da jedino oni koji su stručni u toj oblasti mogu znati kakave posledice može imati rad ovakvog rudnika. On je izjavio i da referendumsko pitanje može navesti običnog građanina na kratkoročno sagledavanje situacije, zbog čega bi mogao doneti pogrešnu odluku i time ugroziti životnu sredinu, egzistenciju ljudi, ali i razvoj čitavog jednog kraja. Za tako katastrofalne posledice, prema rečima profesora Čupića, država bi referendumom odgovornost prebacila na građane.
