Predaja Kosova i njegovo pripajanje Velikoj Albaniji, početak je rasparčavanja Srbije i pretvaranja jednog naroda koji je celog svog veka težio da postane narod kneza Lazara, u narod Vuka Brankovića, izjavio je istoričar Miloš Ković.
Miloš Ković, poznati istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu smatra da je posao istoričara da razume i objasni istoriju, a ne da presuđuje. U jednom od svojih intervjua, on je rekao da je Kosovo kriterijum patriotizma, a ne spomenici i investicije. Zamolili smo Miloša Kovića da pojasni ove svoje navode i iznese očekivanja u vezi sa statusom Kosova u budućnosti.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izveštaj o toku dijaloga sa Kosovom, nakon što je taj izveštaj poslanicima na šestočasovnoj sednici predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da Srbiji nije potreban zamrznuti dijalog sa Kosovom. Vučić je u Skupštini rekao da Srbi na Kosovu žele da pregovori postoje kako bi se u budućnosti došlo do bilo kakvog kompromisnog rešenja. On je ocenio i da zapadne sile neće promeniti svoj stav o Kosovu i da će se zalagati za nezavisno Kosovo po svaku cenu, kao i da nije vreme za prevelika očekivanja, nego za suočavanje sa realnošću koja nas okružuje. Govoreći o trenutnom, ali i budućem statusu Kosova, istoričar Miloš Ković rekao je da je upravo očuvanje Kosova merilo našeg patriotizma, kao i da Srbe, koji još uvek žive na Kosovu, ne smemo prepustiti Kurtiju, Haradinaju ili Bajdenu. On je dodao da ti ljudi žive u vrlo teškim uslovima, ali da država ne sme dozvoliti da iseče granu na kojoj srpska država sedi već vekovima. O tome koliko je, prema njegovim rečima značajno očuvanje Kosova, Ković je istakao da često kaže: Reci mi šta misliš o Kosovu.
