U bilo kojoj proizvodnji, da bi se iskoristio genetski potencijal visoko kvalitetnih rasa domaćih životinja moraju se osigurati optimalni uslovi poput ishrane, mikroklimatskih faktora, higijene i slično. Ako su svi parametri u preporučenom rasponu, ali se proizvodnja i dalje smanjuje, znak je da su spoljne okolnosti postale toliko ekstremne da negativno deluju na ostvarene rezultate.
U letnjim mesecima sa povišenim dnevnim temperaturama prvi znak opadanja proizvodnje koka nosilja je smanjen broj dnevno nošenih jaja lošeg kvaliteta sa dosta tanjom ljuskom. Svaka promena temperature, koja izlazi iz optimalnih okvira, a leti su to povišene vrednosti, prouzrokovaće i promene u ponašanju živine. Onog momenta kada uzgajivač primeti određene promene u ponašanju jata, poput dahtanja, širenja i mahanja krilima, povećanog konzumiranja vode, znači da treba preduzeti sve mere kako bi toplotu unutar kokošinjca vratio u prihvatljive granice, između 18 i 24°C.
Kokošinjac treba da bude koncipiran i uređen na takav način da farmer ima priliku da promenom određenih parametara utiče na unutrašnju temperaturu. To znači da poseduje dobar sistem ventilacije, prozračnost, materijale koji odbijaju sunčevu svetlost i slično. Međutim nemaju svi kokošinjci posebne ventilacione sisteme, stoga se preduzimaju improvizovane mere zaštite poput provetravanja, stvaranja promaje, zaštite i prekrivanja krova objekta, osiguravanja hladne pitke vode kokama nosiljama i slično. Ako se radi o uzgoju sa ispustom, nadstrešnice sa hladnom vodom moraju biti obezbeđene, a poželjno je i na takvim mestima saditi visokostablašice i grmasto bilje kako bi živina sama pronašla zaštitu od direktnog sunčevog zračenja. Kod ekstremnih prilika, konkretno povišene toplote, celokupan sistem proizvodnje i držanja se menja, što znači i promene u ishrani. Pored preduzetih mera protiv pregrejavanja kokošinjca istovremeno za kvalitet jajeta preporuka je da se prekombinuje obrok. Dodaju se suplementi u obliku vitaminsko mineralnih dodataka gde im se prvenstveno daje vitamin C i to kroz sistem napajanja jer se postižu učinkovitiji rezultati.
Prvi simptomi toplotnog stresa kod koka javljaju se kada su vrednosti oko 26-32°C, tada se smanjuje i do 50 odsto konzumacija hrane, preko 32°C do 35°C moguća je pojava toplotnog udara. Živina širi krila i dahće na temperaturi preko 35°C što dovodi do klonulosti i malaksalosti jer svu energiju troše na rashlađivanje. Kada je ona veća od 38°C, u određenom kontinuiranom razdoblju pogubna je i dovodi čak i do pomora celokupnog jata. Naročito su ugrožene i osetljive jedinke starije dobi.
