Ocenjujući izjavu ministarke pravde Maje Popović da bi osumnjičeni u slučaju Belivuk mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu politikolog Cvijetin Milivojević je rekao da je frapantno da ministar pravde ne zna da u krivičnom zakonodavstvu njegove zemlje nema propisane smrtne kazne i uporedio našu zemlju sa Butanom rekavši da kao što u Butanu postoji ministarstvo sreće kod nas treba da postoji ministarstvo pravde onako kako mi se može.
Ministarka pravde Maja Popović kazala je gostujući na televiziji Hepi, da bi osumnjičeni u istrazi protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu. Ministarka je još jednom ponovila tu izjavu i tek kada je voditeljka pokazala zbunjenost i pokušala da promeni temu, ministarka se tada ispravila, pa je rekla da je mislila na doživotnu robiju. Zamolili smo politikologa Cvijetina Milivojevića da prokomentariše ovu grešku ministarke.
U Srbiji je smrtna kazna ukinuta još pre 19 godina, Skupština je 26. februara 2002. godine izmenama Krivičnog zakona iz njega izbrisala smrtnu kaznu. Poslednji osuđenik na smrt u Srbiji pogubljen je streljanjem 1992. godine, a poslednje smrtne presude izrečene 2003. godine nisu ni izvršene. Iz tih razloga je izjava ministarke pravde Maja Popović, koja je rekla da bi osumnjičeni u istrazi protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu naišla na podsmeh, ali i na čuđenje kako je sebi mogla da dozvoli takav lapsus. Na društvenim mrežama mnogi su ministarku Popović podsetili da je Srbija obavezana međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu, kao i da u Ustavu Srbije piše: „Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne“. Govoreći o ovom gafu ministarke pravde u Vladi Republike Srbije politikolog Cvijetin Milivojević je rekao da je frapantno da ministar pravde jedne zemlje ne zna da u krivičnom uzakonodavstvu te zemlje ne postoji smrtna kazna. Međutim to kod njega nije izazvalo preveliko čuđenje jer je, prema njegovim rečima, bilo još frapantnih slučajeva kada je u pitanju Ministarstvo pravde, među kojima je posebno izdvojio zahtev nekadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića da Upravni sud raspravlja o Briselskom sporazumu i predlog nekadašnjeg državnog sekretara ministarstva da predsednik Srbije imenuje i smenjuje sudije i tužioce.
