Hrana koju jedu građani Srbije, daleko je od zdrave hrane, pogotovo kada se radi o uvoznim proizvodima, izjavio je agronom Dušan Tufegdžić, član predsedništva pokreta Buđenje.
Agronom Dušan Tufegdžić, član predsedništva pokreta Buđenje je upozorio na nekvalitet uvozne hrane, pogotovo mesa, voća i povrća, koje je uglavnom genetski modifikovano, iako je u Srbiji i dalje zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane.
Srbija je po globalnom indeksu sigurnosti hrane koji je objavio britanski nedeljnik Ekonomist, 52. među 113 zemalja. Iako je u našoj zemlji zvanično zabranjena genetski modifikovana hrana, stručnjaci kažu da ona ipak nalazi način da dođe do trpeza građana Srbije. Zamolili smo agronoma Dušana Tufegdžića, člana predsedništva pokreta Buđenje, da prokomentariše kvalitet hrane koju jedu građani Srbije.
Od 2012. do 2018. godine globalni indeks sigurnosti hrane beležio je konstatno poboljšanje na globalnom nivou, ali je 2019. i 2020. zabeleženo pogoršanje. Pandemija korona virusa još više je pokazala zašto je važno ispitati osnovne pokretače bezbednosti hrane. Srbija je rangirana po pristupačnosti hrane i nalazi se na 31. mestu, sa ocenom 83,2. U kategoriji kvaliteta i bezbednosti hrane je na 39. mestu, a u kategoriji prirodnih resursa i otpornosti na 72. mestu. Agronom Dušan Tufegdžić, član predsedništva pokreta Buđenje rekao je da je hrana koju proizvode srpski seljaci bar tri puta kvalitetnija od hrane koja se uvozi. On je upozorio na to da se u velikim trgovinskim lancima nalaze i genetski modifikovani proizvodi počevši od povrća do mesa životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom. Tufegdžić je dodao da se čak kvalitet istih proizvoda u Srbiji i zemljama Evropske unije razlikuje, kao i da je različito označen. On je ukazao i na potrebu stimulisanja domaće poljoprivrede, kako bi se kontrolisala upotreba pesticida pri uzgoju biljnih kultura, ali i upotreba aditiva pri proizvodnji pojedinih namirnica, što je ključno za zdravlje građana Srbije.
