Tokom letnje sezone vremenski uslovi su podložni velikim promenama pa se postavlja pitanje šta je dobro za vinograd leti. Ove godine leto je vlažno, vinograd ima uslove da razvije dobar rod, ali su prisutne i bolesti.
Višemesečna suša, praćena visokim temperaturama leti štetno utiče na razvoj vinove loze. To se odražava u slabijem porastu vinove loze, jer se biljka nalazi u fiziološkom stresu, uz postupno usporavanje fizioloških procesa u samoj biljci, što dovodi do smanjenja asimilacijske lisne površine. Oštećenja koja nastaju kao posledica visokih temperatura, odražavaju se simptomima na mladarima, lišću i grozdovima, a nastale ožegotine lista neretko imaju za posledicu nekrozu i defolijaciju lista u zoni grožđa. Na grožđu koje je direktno izloženo štetnom uticaju visokih temperatura bez lisne zaštite, pojavljuju se ožegotine na bobicama, koje venu, a uz česti vetar pojačano je isparavanje i evapotranspiracija iz zemljišta i biljke. Sušno razdoblje utiče i na početak ranije berbe grožđa.
Visoki šećeri i veće ukupne kiseline posledica su velikog uticaja suše, gde je, uz visoke temperature i pojavu smežuranih bobica u kojima dolazi do koncentracije šećera, kao posledica toplih i vrućih noći usporen pad i razgradnja kiselina. Kod suše ni semenka ne dostiže svoju tehnološku zrelost, već delom ostaje nedozrela tj. zelena. Ukoliko u fazi zrenja dođe do većih količina padavina dolazi do pojave nižeg sadržaja šećera i nižih kiselina kao posledica usvajanja veće količine vode putem rizosfere tj. korenja, gde dolazi do razređenja šećera i povećanja vode u bobicama. Sveže noći i temperature oko 15 ̊C pospešuju dalji pad kiselina. U normalnim klimatskim uslovima tokom razvoja bobica grožđa stanice mesa povećavaju se 5 – 8 puta. Meso sačinjava približno 84 do 92 % od težine bobice.
U suši nema povećanja mesa, već bobice ostaju sitne. Kod veće količine padavina dolazi do usvajanja veće količine vode, a zavisno od debljine kožice (sortna karakteristika), usled osmotskog pritiska dolazi do pucanja bobice i tako se stvaraju uslovi za razvoj štetne i nepoželjne mikroflore grožđa, kao što su npr. siva plesan, kisela trulež, zelena plesan i dr. Može se reći da u suši, koju prati velika vrućina, belo grožđe gubi kiselost, a crno grožđe gubi boju i tanine. U evidentnim klimatskim promenama treba menjati dosadašnji pristup načina uzgoja vinograda, s ciljem ublažavanja štetnih posledica visokih temperatura. U uslovima klimatskih promena pred svakim vinogradarom stoji izazov u prilagođavanju sopstvene vinogradarske proizvodnje. Naročito je važno znati i potrebno primeniti stečeno iskustvo, znanje i potrebnu stručnu pomoć u vinogradarskoj proizvodnji.
