Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona što je oko 30 odsto od prosečnog roda, a da je suša više uništila rod i stablo od grada.
Ove godine u Srbiji možemo očekivati maksimalno oko 30.000 tona malina što je oko trećinu prosečnog prinosa u Srbiji, rekli su u Asocijaciji proizvođača malina i kupina u Srbiji. U ivanjičkom kraju i na jugu Srbije suša sa tropskim temperaturama od 35 do 40 stepeni trajala je 20 dana i plod maline se sušio, pa je od toga veća šteta nego od nevremena i grada koji je padao u više navrata. Suša je oslabila korenov sistem i izdanci su ostali nerazvijeni, pa se šteta na malinjacima neće završiti ove godine, već će se „provlačiti“ i narednih pet godina. U Asocijaciji su naveli da se ako proizvođači žele da uzgajaju i izvoze maline kao do sada malinjaci moraju obnoviti jer se od sadašnjih ne može očekivati veći prinos te da treba iskoristiti subvencije države za obnovu malinjaka, sadni materijal i ogradu koje iznose i do 90 odsto investicije.
Kupina ove godine manje oštećena jer je bila zelena u vreme suše, a proizvođači koji su imali mogućnosti da navodnjavaju gotovo da nisu imali štete. Cena kupina koje se prodaju u gajbama na veliko je od 100 do 120 dinara i za proizvođače je prihvatljiva, a ekstra prva klasa koja se bere u posude od po pola kilograma košta od 250 do 270 dinara, ali je takva berba skupa. Ona je najpre spora jer se mora birati zdrava kupina koja ne sme pustiti sok i to se ne isplati ni po takvoj ceni. Tokom nekoliko poslednjih godina 70 odsto kupine u Srbiji iskrčeno jer su proizvodjači bili nezadovoljni bagatelnim cenama od 30-40 dinara za kilogram, kao prošle godine, tako da je od oko 5.000-6.000 hektara zasađenih kupinama to voće danas opstalo na oko 1.500 hektara.
