Crnogorski parlament je dobio od NATO-a nalog da izglasa rezoluciju u Srebrenici, rekla je novinarka Ljiljana Bulatović-Medić.
Osim što je iskorišćena za još jedno dnevno-političko prepucavanje Beograda i Podgorice, Rezolucija o Srebrenici koju je usvojila crnogorska skupština otvorila је i pitanje odnosa Srbije prema osuđenim zločincima i zločinima. Pitali smo novinarku Ljiljanu Bulatović-Medić da li je pojedinačna odgovornost prebačena na ceo narod, i ako jeste, ko targetira ceo narod i uvlači ga u zamku kolektivne krivice.
Za rezoluciju kojom se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici glasalo je 55 poslanika Skupštine Crne Gore, što je dvotrećinska većina u parlamentu. Za rezoluciju su glasali poslanici opozicije – Demokratska partija socijalista na čijem je čelu predsednik Crne Gore Milo Đukanović, Socijaldemokratska partija, Socijaldemokrate, Bošnjačka i albanske nacionalne stranke, kao i poslanici vladajućeg Građanskog pokreta URA i Demokratske Crne Gore. Protiv je bilo 19 poslanika, a uzdržano sedam. Ti poslanici su deo koalicije koju predvodi vladajući Demokratski front. Rezoluciju o Srebrenici predložila je Bošnjačka stranka, uz podršku grupe opozicionih poslanika. Prema rečima jednog od predlagača Rezolucije, poslanika Bošnjačke stranke Ervina Ibrahimovića, cilj tog dokumenta je demokratizacija crnogorskog društva i pomirenje u regionu, da se zabrani javno negiranje genocida u Srebrenici, kao i da se prenese poruka da Rezolucija nije uperena ni protiv jednog naroda. S druge strane, Ljiljana Bulatović Medić smatra da je crnogorski parlament dobio od NATO-a nalog da izglasa rezoluciji o Srebrenici kojem je morao da se povinuje i da se time obrukao.
