Iako je dužna da polako usklađuje svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije, Srbija je još uvek slobodna da sklapa sopstvene, samostalne, međunarodne trgovinske sporazume.
Najnoviji Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije prokomentarisao je dr Dragan Petrović.
Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je da će Srbija morati da raskine Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom pre nego što bude ušla u Evropsku uniju. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. Pitali smo dr Dragana Petrovića srpskog politikologa, geopolitičara, ekonomistu, istoričara i političkog analitičara, kako će raskidanje ovog ugovora uticati na ekonomiju Srbije.
Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Evroazijske ekonomske unije podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. Od država Evroazijske ekonomske unije, Srbija je u 2020. najveću trgovinsku razmenu ostvarila sa Rusijom. Sa 2,4 milijarde dolara, trgovinska razmena Srbije i Rusije čini 91 odsto ukupne razmene Srbije i Evroazijske ekonomske unije. Evropska unija je i u 2020. bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Prema podacima nadležnog ministarstva, ukupna robna razmena Srbije i Evropske unije iznosila je 61,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije nije u opasnosti da bude raskinut jer Srbija nije ni blizu ulaska u Evropsku uniju, ocenio je naučni savetnik dr Dragan Petrović.
