Polemike oko otvaranja rudnika jadarita u zapadnoj Srbiji ne prestaju a pitanje je da li je ovo šansa koja se ne propušta ili investicija koja će razoriti životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Od kada je najavljena izgradnja eksploatacionog rudnika jadarita u blizini Loznice, ekološki aktivisti su održali nekoliko protesta protiv otvaranja rudnika i jalovišta, a iz multinacionalne kompanije Rio Tinto, koja je stoprocentni vlasnik projekta „Jadar", saopšteno je da se radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji. Upitali smo doktorku Mirjanu Anđelković Lukić, ekologa i publicistu, diplomiranog inženjera tehnologije, da prokomentariše odnos potencijalne dobiti i štete koje bi Srbija mogla imati dolaskom Rio Tinta i otvaranjem ovog rudnika.
Predstavnici udruženja građana koja se protive otvaranju rudnika , kao i profesori fakulteta Beogradskog univerziteta i drugi stručnjaci, izneli su niz upozoravajućih podataka koji govore o tome da bi rudnik, postrojenje za preradu rude, deponija i ostali sadržaji koji bi pratili ovu investiciju Rio Tinta, kao i supstance koje bi bile korišćene, predstavljali veliku opasnost za stanovništvo, biljni i životinjski svet, vazduh, zemljište i vodu, čime bi bila naneta neprocenjiva i nenadoknadiva šteta koja bi se mogla nazvati ekocidom, jer bi u industrijskom otpadu bilo mnogo štetnih supstanci koje su kancerogene. Ekološkinja i dipl. ing. tehnologije, Mirjana Anđelković Lukić smatra da bi Srbija od Rio Tinta imala više štete nego koristi jer bi za desetogodišnju ekspoloataciju rude, Rio Tinto zaradio oko 4 ipo milijarde evra, a Srbija od rudne rente samo 740 miliona, dok bi zauzvrat ostala zagađena zemlja, voda i vazduh što bi moglo imati poguban uticaj kako na zdravlje ljudi, tako i na celokupan biljni i životinjski svet.
