Kod potomaka žrtava ustaških zločina prisutna je transgeneracijska trauma koja se prenosi i oseća i u najnovijoj generaciji, izjavio je Dušan Bastašić, predsednik udruženja ,,Jadovno 1941.“ S obzirom da u institucionalnom delu hrvatskog društva ne postoji nikakvo pokajanje zbog ovih dešavanja, prema Bastašićevim rečima, zločini se ne mogu ni zaboraviti ni oprostiti.
Udruženje Jadovno 1941. okuplja potomke i poštovaoce žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno. Osnovano je sa ciljem da se žrtve i zločini sačuvaju od zaborava. Predsednik ovog udruženja Dušan Bastašić je izjavio da nije lako potomcima žrtava Pokolja, ali ni potomcima dželata, da se nose sa bremenom dramatičnog porodičnog iskustva. Upitali smo Dušana Bastašića mogu li potomci žrtava oprostiti ovakve zločine i da li bi trebalo da potomci dželata preuzmu odgovornost za počinjeno.
Jadovno je bilo prvi likvidacioni centar NDH, koji je , prema rečima Dušana Bastašića, pomno planiran još pre rata, a odabrano je kako zbog bezdanih kraških jama na području Velebita, tako i zbog blizine podvelebitskog kanala u kojem su žrtve usmrćivane i bacane u vodu. Bastašić je mišljenja da se zanemarivanjem istine o Jadovnu i mnogim drugim stratištima iz perioda NDH, želi izbrisati istorijsko sećanje na ova događanja u srpskom nacionalnom korpusu. Iz tog razloga je osnovano udruženje ,,Jadovno 1941.“ koje okuplja potomke i poštovaoce žrtava ustaških logora, sa ciljem da se žrtve i zločini sačuvaju od zaborava. Na pitanje da li potomci žrtava mogu oprostiti ovakve zločine dželatima njihovih predaka, Bastašić je izjavio za KTV televiziju da je to ,,rana koja se prenosi iz generacije u generaciju“, ili što bi struka rekla ,,transgeneracijska trauma koja se prenosi i koja se oseća i u ovoj najnovijoj generaciji“. Iako to nalaže pravoslavna vera, kako je rekao Bastašić, tako nešto se ne može oprostiti i iz razloga što u hrvatskom društvu ne vidi nikakvo pokajanje zbog zločina koji se desilo na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske.
