Sezona berbe šljiva lagano odmiče, a prema trenutnom stanju u voćnjacima i otkupnoj ceni proizvođači bi trebalo da budu zadovoljni. Manji rod, koji je posledica nepovoljnih vremenskih prilika, će po svemu sudeći i kod šljive, kao i kod maline i kupine, nadomestiti cena.
S obzirom na to da je ova godina sušna i da nije bilo padavina prinosi u voćnjacima su svedeni na minimum. Što se tiče kraja oko Valjeva proizvođači su istakli da “čačanka“ nije rodila, da ima nešto malo “stenleja“ i vrlo malo “madžarke“. Sve u svemu, prema njihovim rečima, loše za ovu godinu, a što se tiče cene ona je zadovoljavajuća, jer ono čega nema ima i cenu pa tako i šljiva. Prema podacima Poljoprivredne stručne službe iz ovog kraja šljiva je rodila više loše nego dobro, što pokazuju prve otkupne cene koje se kreću oko 40 dinara za kilogram. To će biti jako dobro za proizvođače i verovatno će se malo odraziti na veću potražnju za sadnim materijalom, kao i povećanu sadnju na jesen, što i nije tako loše. Ono što je dobro je da je kvalitet plodova izuzetno dobar. Suša je učinila svoje, te su plodovi malo sitniji, ali je veći sadržaj suve materije. Ovogodišnjim cenama proizvođači mogu biti zadovoljni. Nekada se govorilo da je 20 evro centi dobro, međutim, s obzirom na to da su imputi odnosno sve ono što se ulaže u proizvodnju poskupeli za trećinu, možda i malo više, realna otkupna cena za kilogram šljive trebala bi da bude 35 – 40 dinara kako bi proizvođač imao interes da radi i ostvari solidan prihod od svog rada.
Berba “čačanske lepotice“ je završena, pri kraju je i “čačanska rodna“, a sledi berba “stenleja“ vodeće sorte u valjevskom kraju. Poljoprivrednici se nadaju rodu od oko 70 tona sa 2,5 hektara, što je sasvim solidno za ovako sušnu godinu. Ova godina treba da bude uzor za narednu. Kilogram šljive sada je 40 dinara, a po svemu sudeći treba da izađe i na 50 dinara. Lane se za dva kilograma dobijao skoro isti novac. Do sada su poljoprivrednici bili na nuli jer je prošle godine cena bila 18 dinara, kupljenje osam dinara što znači da je onih 10 dinara ostalo za rezidbu, prskanje, obradu, a njima ništa. Ove godine mogu da očekuju neku zaradu ali su svesni da je ovakva godina jedna od deset. Po statističkim podacima u Kolubarskom okrugu ima 12.000 – 13.000 hektara pod šljivom. Međutim, procene stručnjaka za voćarstvo govore da je nekih 5.000 – 6.000 hektara zasada koji rađaju, ostalo su stabla na okućnicama i u baštama.
