Spelta je veoma zdrava žitarica, ali u našoj zemlji ona ne dobija dovoljno prostora na njivama za razliku od nekih zapadnih zemalja kao što su Francuska, Švajcarska i Nemačka. U ovim zemljama spelta se gaji na ogromnim površinama i veliki je konkurent pšenici. Ipak, gajenje spelte poslednjih godina uzima maha i u našoj zemlji.
Spelta je izuzetno zdrava žitarica koja je u mnogim zemljama ozbiljan konkurent pšenici. Ona ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja iz zemlje i vazduha pa mikotoksini iz zemlje ostanu u ljusci a ne u mekinji što je velika razlika u odnosu na pšenicu. Takođe, ova žitarica ima više vitamina, minerala i gvožđa u odnosu na današnje vrste pšenica. Poslednjih godina potrošači sve više prepoznaju značaj ove žitarice, pa samim tim rastu i površine pod njom. Svakog dana raste broj potrošača koji žele da zamene klasično pšenično brašno, brašnom od spelte. Kako zbog toga što je zdravije tako i zbog toga što je mnogo hranljivije u odnosu na pšenično.
Pre nekoliko godina veoma mali broj ljudi je znao kolika je vrednost spelte, ali zato danas svaki veći market ima speltino brašno u svojoj ponudi. U početku su kupovali samo ljudi koji su želeli da promene način ishrane, a danas to rade i mnogi drugi kojima se dopada ukus ovog brašna. Spelta se u domaćinstvu može koristiti u svemu, od hleba, preko krofni, kiflica, princes krofni, pa sve do torti i slatkih rolata.
Pored spelte često se gaje i neke druge žitarice koje nisu toliko poznate ali su svakako zdravije od onih koje najčešće koristimo. To su na primer kamut i dikolkum. Dikolkum je poznat i pod nazivom emer jer se na Nemačkom govornom području tako zove i često koristi. Ovo su jedne od najstarijih žitarica, imaju odličan ukus, bogate su vitaminima i proteinima što mnoge današnje vrste nemaju. Takođe, one same izvlače sve potrebne materije iz zemlje pa ih nije potrebno dodatno tretirati i prihranjivati.
