Osnovna poenta Registra pružalaca računovodstvenih usluga u APR-u je da sve agencije plaćaju godišnje takse nekom savezu ili komori, što je prema mišljenju ekonomiste Dragana Radovića, potpuno pogrešno.
Agencija za privredne registre je 1. januara ove godine počela da vodi Registar pružalaca računovodstvenih usluga, kao jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka o pravnim licima i preduzetnicima, koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga i dozvolu za pružanje tih usluga koju izdaje Кomora ovlašćenih revizora. Pitali smo ekonomistu Dragana Radovića, koji je i vlasnik knjigovodstvene agencije, kako komentariše uvođenje ovog registra i koje su njegove dobre, a koje loše strane?
Registar pružalaca računovodstvenih usluga predstavlja potpuno novi registar ustanovljen Zakonom o računovodstvu, u kom treba da se vode podaci o pružaocima računovodstvenih usluga, kao posebnoj kategoriji pravnih lica i preduzetnika. Oni koji žele da pružaju računovodstvene usluge moraju da ispunjavaju posebne uslove, odnosno da imaju dozvolu za taj posao koju izdaje Кomora ovlašćenih revizora, i da budu upisani u novi registar APR-a najkasnije do 1. januara 2023. godine. Do tog dana, svi koji žele da nastave sa obavljanjem tih poslova moraju da dobiju dozvolu od Кomore i moraju da budu upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Prema mišljenju ekonomiste Dragana Radovića, tržište treba da odredi da li neka knjigovodstvena agencija kvalitetno obavlja usluge, dok je vođenje Registra pružalaca računovodstvenih usluga, kako je rekao, još jedan namet privrednicima koji će bez ikakve potrebe, morati da plaćaju takse nekom savezu ili komori.
