Sveti Simeon Stolpnik, rođen je oko 389. godine u selu Sis u maloazijskoj oblasti Kilikija. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen ovom svecu.
Preminuo je 24. jula 459. godine u mestu Kalat Siman. Rođen je u porodici hrišćana Susotina i Marte. Do osamnaeste godine je bio čobanin, a onda se zamonašio u manastiru Teleda, gde je vrlo brzo po pobožnosti nadmašio sve kaluđere i čak zbog preterane revnosti jedno vreme bio izbačen iz monaškog bratstva.
Naime, toliko je bio nehajan prema svom telu da ga je obmotavao užetom od vlakana palme koje mu je seklo kožu i stvaralo rane koje su gnojile. Kratko vreme je živeo u planini u nekom bunaru koji je presušio, potom u jednoj maloj keliji, a onda i na planini Kalat Siman tako što je bio prikovan za stenu.
Tako je i privukao pažnju Meletija, uticajnog čoveka u to doba, koji ga je ubedio da dozvoli kovaču da ga oslobodi okova. Meletije nije jedini koga je Simeon zainteresovao.
U posetu su mu dolazili ljudi iz raznih naroda, kao što su Arabljani, Persijanci i Jermeni. Kako bi izbegao da ga dodiruju, Simeon je tražio da mu se napravi stub na kome je stalno boravio. Tih stubova je pravljeno još, da bi tek peti bio dovoljne visine koja je iznosila šesnaest metara, a i oko njega su bile postavljene dve kamene ograde.
Sa stuba je propovedao, a tu se nalazilo i malo sklonište koje je Simeon koristio za molitvu. Simeon je stalno postio, a obed mu se sastojao od vode i raskvašenog sočiva. Vernici mu pripisuju vlast nad životinjama, čak i opasnim poput tigra, ali i proročanske moći. Takođe, verovalo se da je mogao da preobrati okorele razbojnike.
Smatra se prvim stolpnikom u hrišćanstvu i velikim čudotvorcem. Njegove mošti nalaze se u crkvi u Antiohiji.
Život ovog čudotvorca bio je neobičan, a u narodu je ostalo verovanje da od danas počinje jesenja setva čiji je ovaj svetac zaštitnik. Zato se u mnogim mestima zadržao običaj nošenja semena iz kuće u crkvu na osveštenje da bi godina bila dobra i rodna.
Na današnji dan gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina. Sveti Simeon Stolpnik veoma je poštovan među zemljoradnicima i ratarima.
SPC danas obeležava i početak nove crkvene godine. U istoriji hrišćanstva, godinu treba početi u septembru u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. On je tada pobedio nad Maksencijem, neprijateljem Hristove vere, a toj pobedi sledovala je sloboda hrišćanske veroispovesti.
Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog Vaseljenskog patrijarha, obeležava kao dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog. Praznik podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi.
U sedištu svake Eparhije, na današnji dan služi se kolenopreklona molitva Gospodu da blagoslovi “venac godine”, da sačuva pravoslavlje u miru, da cela godina protekne dobro, da bog sve gradove i sva mesta sačuva nepovređene, da zaštiti hristoljubive vladare i narodu božijem daruje pobedu nad protivnicima.
Preminuo je 24. jula 459. godine u mestu Kalat Siman. Rođen je u porodici hrišćana Susotina i Marte. Do osamnaeste godine je bio čobanin, a onda se zamonašio u manastiru Teleda, gde je vrlo brzo po pobožnosti nadmašio sve kaluđere i čak zbog preterane revnosti jedno vreme bio izbačen iz monaškog bratstva.
