Film „Dara iz Jasenovca“izazvao je tektonski poremećaj na polju kulture sećanja potomaka žrtava svih stratišta sa područja NDH. Jasenovac je zajednički naziv svih stratišta na području NDH, a junaci filma „Dara iz Jasenovca“personifikacija žrtava koje su tamo postradale i kroz čije se uloge mogao videti samo delić onoga šta su članovi naših porodica doživeli, izjavio je Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno 1941.
Nedavno se potvrdilo da je filmska umetnost platforma sa koje se na najefikasniji i najefektivniji način dopire do duboko problematičnih tema iz prošlosti i istorijskih zapisa našeg nacionalnog identiteta. O traumatičnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata svedoči i film „Dara iz Jasenovca“. Devojčica Dara, njena braća i druga deca koju smo mogli vidjeti u filmu, predstavljaju neku od hiljada djece koja su stradala u pokolju, genocidu počinjenom nad Srbima od strane Nezavisne države Hrvatske. Zamolili smo Dušana Bastašića, predsednika Udruženja Jadovno 1941. da prokomentariše ovaj film.
Igrani film „Dara iz Jasenovca“ izazvao je veliku pažnju javnosti i zbog činjenice da je Jasenovac simbol stradanja i bolna tema, pre svega za potomke žrtava koje su stradale u stratištima na području NDH. Kod potomaka stradalih, ovakve teme izazivaju jake emocije, a prema rečima Dušana Bastašića, predsednika Udruženja Jadovno 1941. Filmska umetnost je platforma sa koje se može prodreti u dušu, što je film „Dara iz Jasenovca“ i učinio, dotakavši „identitetske karike u identitetskom lancu“ koji mnogi potomci i poštovaoci žrtava nose duboko u sebi.
