Poznato je da su klimatski uslovi nepovoljno uticali na rod većine voćnih, povrtarskih ali i ratarskih kultura. Međutim ova godina ne predstavlja problem samo za poljoprivredne proizvođače, već i za berače gljiva širom Srbije.
Proizvođači gljiva očekivali su jedan izuzetno dobar rod ove godine s obzirom na to da je bilo dosta padavina tokom zime i da smo iz tog godišnjeg doba izašli sa jednom ozbiljnom zalihom vlage. Mislili su da će se ta vlaga kasnije održavati zbog kiše, međutim prvo su dugo ostale niske temperature bez padavina, a potom se nastavio i sušni period ali sa izrazito visokim temperaturama. Ovo je rezultiralo izuzetno slabim rodom gljiva. Što se tiče konzumnih gljiva, biće ozbiljna nestašica ne samo u Srbiji nego i u regionu, jer gljiva nije bilo puno ni u Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, kada govorimo o lisičarki i vrganju. Lisičarke je bilo vrlo malo u proleće. Ova godina jedna je od najslabijih što se tiče roda gljiva. Ne očekuje se više od 20 odsto od roda kakav je u prosečnim godinama.
Kada je u pitanju sezona berbe gljiva ona nije ograničena datumom već vremenskim uslovima. Nije kasno sve do prvih mrazeva u nizini i na planinama. Kada krene prvi mraz koji sastavi 35, 36 sati u minusu onda je završeno sa konzumnim gljivama. Berba gljiva je uvek bila isplativa kao dopuna kućnog budžeta, a u ruralnim delovima su ljudi sve što su krupno stvarali to činili praktično berbom gljiva. Najveći problem u celoj priči je uredba koja komercijalne berače „tera“ u sivu zonu, tako da oni budu ucenjivani od strane otkupljivača, nakupaca pa tako berači dobijaju možda 20, 30 odsto od cene koja se postiže na Zapadu. Prema nekim procenama više od 100 000 ljudi u Srbiji se bavi komercijalom berbom gljiva. Uglavnom sva berba konzumnih gljiva u Srbiji završava preko Hrvatske u Italiji, Sloveniji i nešto malo u Francuskoj. Najtraženije komercijalne gljive u Srbiji su vrganj i lisičarka.
