Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Malu Gospojinu, uspomenu na dan kada je rođena presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Za ovaj veliki i važan praznik vezuju se brojna verovanja i običaji.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog. Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane im podario ćerku. Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu. Bogorodica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine, a sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg. Doživela je najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu. Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve.
Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava na današnji dan se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece. Kao i na Veliku Gospojinu, žene danas ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu. Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
