Keleraba je sve češće prisutna na našim trpezama. Ne samo kao varivo već i kao ukusan i vitaminima i mineralima bogat sirov dodatak zimskim salatama. To je povrće kratke vegetacije i dobre otpornosti na niske temperature, pa se bez rizika od izmrzavanja može gajiti kao kasno jesenja vrsta. Dužina vegetacije joj varira od 40 do 100 dana i zbog toga, za ovaj rok setve treba birati sorte izrazito kratke vegetacije.
Keleraba se gaji zbog zadebljalog stabla koje teži od 70 do 250 grama. Takođe, biraju se sorte otporne na pucanje glavice, končavost, sporije formiranje cvetnog stabla, bolesti i štetočine. Za zimsku berbu ovo povrće se seje krajem septembra a bere u decembru. Proizvodnja može da se prebaci u plastenike, a može da se zadrži na polju i, kada zaprete mrazevi ili sneg, biljke prekriju agrotekstilom. Osim što biljke štiti od niskih temperatura, on skraćuje vegetaciju za više od deset dana. Kod jesenje proizvodnje sklop treba da je osam do dvanaest biljaka po kvadratnom metru. Rasađuje se na 40 x 30 centimetara ili 30 x 20-30 centimetara. Biljke se rasađuju na dubinu nešto veću od one na kojoj su rasle kao rasad. Kako su u ovom periodu kiše još uvek slabe i retke, valjalo bi pre rasađivanja zemljište dobro zaliti.
Keleraba se obično gaji posle vrsta đubrenih stajnjakom. Na istoj površini ne bi trebalo da se proizvodi najmanje tri godine. Najbolje je da se za ovo povrće odaberu parcele sa lakim zemljištima, a ako ih nema tada se biraju srednje teška čija je pH vrednost 6-7,5. Ona su još uvek topla i lako upijaju svaki zrak jesenjeg sunca. Kisela zemljišta treba izbegvati zbog moguće pojave bolesti. Optimalna temperatura za rast biljaka je 14-20 Celzijusovih stepeni tokom dana i 8-20 noću, dok temperatura zemljišta ne sme da padne ispod osam stepeni. Na dnevnim temperaturama iznad 20 stepeni listovi se izdužuju brže nego što stablo zadebljava, što nije poželjno.
Ovo povrće voli vodu ali ne podnosi prevlažavanje. Ako je ima previše, zadebljalo stablo puca. Ali, kada je toplo a biljke oskudevaju u vodi, sprovodni sudovi odrvenjavaju i keleraba više nije za upotrebu. Optimalna vlažnost zemljišta treba da bude 70 odsto poljskog vodnog kapaciteta. Prvi put keleraba se obilno zalije prilikom rasađivanja (30 milimetara) a posle svakih pet do sedam dana do početka obrazovanja zadebljlog stabla. Zbog kratke vegetacije ovom povrću treba obezbediti dovoljno lakopristupačnih hraniva. Da bi đubrenje imalo potpun efekat treba ga uskladiti sa hemijskom analizom zemljišta. U proseku, po hektaru se unosi 145-225 kilograma azota, 70-80 fosfora i 180 kilograma kalijuma. Ako je prihrana neophodna, zbog kratke vegetacije manja količina azotnog đubriva dodaje se pre kultiviranja. Zaštita je ista kao kod kupusa s tim što se tokom čitave proizvodnje biraju preparati kratke karence. Bere se ručno. Istovremeno s odsecanjem zadebljalog stabla odstranjuju se i stariji i oštećeni listovi. Iz ovog roka proizvodnje keleraba bez listova može da se čuva u podrumima više meseci.
