Tritikale je ratarska kultura koja je dobijena ukrštanjem dva strna žita – pšenice i raži. Seje se do 20. oktobra. Tritikale je veoma korisna biljka, posebno u godini kao što je ova, a koja se u najmanju ruku može nazvati problematičnom.
Tritikale može uspeti i na kiselim zemljištima koja su prepreka za gajenje većine kultura. Generalno ova biljka može uspešno da se gaji i na slabijim zemljištima, na kojima pšenica neće dati pohvalnu količinu i kvalitet prinosa, a kukuruz neće uspeti. Osim toga, uspeva i na laganim peskovitim zemljištima gde krmne biljke ovas i ječam ne mogu. Tritikale brzo napreduje, ima snažno bokorenje što dovodi do zasenjivanja zemljišta i onemogućavanja rasta korovima. Takođe potrebno je uz to dodati i adekvatnu gustinu setve, koja treba da iznosi 450 do 600 zrna po kvadratnom metru. Ova kultura ima snažan koren, velike sposobnosti usisavanja, stoga zahteva manje brige oko snabdevanja vodom, a samim tim mnogo bolje može da premosti sušu. Suša mu ne predstavlja problem ni zbog voštanih prevlaka na listu i dužeg zadržavanja vode u citoplazmi ćelija. Ova biljka otpornija je i na niske temperature od pšenice, karakteriše je bolja tolerantnost na nagla otapanja snega, kao i na stvaranje ledene pokorice. Upravo ove karakteristike je čine pogodnom za uzgoj u planinskim područjima, na višim nadmorskim visinama, gde su temperature znatno niže. Laka prilagodljivost nepovoljnim klimatskim uslovima, ali i izražena takmičarska sposobnost sa korovima čine je odličnom za organski uzgoj.
Tritikale kao stočna hrana sadrži dosta proteina. Sadrži dobar udeo aminokiseline lizin – 0,52 posto, što je veći postotak nego u komercijalnim sortama pšenice. Hranljiva vrednost njegovog zrna je približna hranljivoj vrednosti zrna pšenice. Međutim, ono što je prednost jeste da zrno tritikalea sakupi više belančevina od zrna svojih „roditelja“, 1 – 2 posto više belančevina od zrna pšenice, to jest čak 3 do 5 posto više od raži. Zrno se osim za ishranu životinja koristi i u proizvodnji skroba, pivskog slada i alkohola. Tritikale ima dobru rodnost zelene mase koja je inače sladunjava i omiljena kod stoke. Osim toga koristi se i za senažu, silažu i pripremu travnog brašna.
