Prema rečima Miroslava Parovića, predsednika Narodnog slobodarskog pokreta, Srbija treba da se bavi ekologijom i zaštitom životne sredine ali joj ne treba zeleni ekstremizam, kao što joj ne treba ni neokolonijalizam, gde bi, kako je rekao, bila svedena na teritoriju na koju bilo ko može da dođe i radi šta hoće, bez obzira na interes države i stanovništva koje u njoj živi.
Učestali ekološki problemi doveli su do stvaranja niza ekoloških inicijativa i pokreta. Neki od njih najavljuju i izlazak na predstojeće izbore. Ko će sa kim i na koje izbore izaći još se ne zna. Pitali smo Miroslava Parovića, predsednika Narodnog slobodarskog pokreta, kakve su šanse ovih pokreta za prelazak cenzusa.
Razlozi za izlazak građana na ulice pokazali su da je ekologija veoma bitna, a ekološki pokreti su shvatili da bi mogli da krenu i u političku borbu, u situaciji kada se plodne njive oduzimaju za rudnike, reke za hidroelektrane, kada gore deponije, a zagađenje vazduha je na zabrinjavajućem nivou. Miroslav Parović je mišljenja da su ekologija i zaštita životne sredine političke teme i da je potrebno ekološku svest podići na viši politički nivo, ali ne po cenu uvođenja zelenog totalitarizma jer, kako je rekao, po ugledu na visok rejting stranke Zelenih u Nemačkoj, u Srbiji se pojavio veliki broj ekoloških pokreta, ali se iza njih često kriju prevaranti.
