Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života. U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, da čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću. Narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. Taj običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime, tako da su sve snage bile uprte u te poslove, a oni kućni mogu da sačekaju i zimsko vreme. Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu. Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu. Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
