Kao dobra alternativa drugim žitaricama, stočni sirak zauzima sve veće površine u svetu. Može se uzgajati kao glavni, naknadni i postrni usev, zbog svoje ogromne brzine rasta i sposobnosti da apsorbuje hranljive materije iz zemljišta.
Sirak je jednogodišnja biljka, koja se seje semenom. Novi hibridi sirka su veoma rodni, brže rastu, bogati su lišćem, visokog tipa rasta, veće produktivnosti i prilagođenosti određenom načinu upotrebe, jer imaju tanju stabljiku kod mladih biljaka koje su meke i sočne, a koje stoka rado jede. Dobro se obnavlja posle kosidbe, dajući od 2-4 otkosa kvalitetne krme. Noviji hibridi imaju smanjenu količinu glukozida 3 i više puta, pa ga u masi od 80 cm skoro i nema jer može izazvati probavne smetnje u ishrani stoke. Veoma je otporan na sušu, bolesti i štetočine.
Sirak prema zemljištu ima manje zahteve od kukuruza i uspeva na svim zemljištima, čak i ogoljenim, a što se tiče temperature, zahteva toplu klimu, pa je za klijanje i nicanje potrebna temperatura od 12 stepeni, a za rast i razvoj 25 stepeni i više. Može se gajiti posle leptirnjača, kupusnjača i žitarica, kada daje visoke i stabilne prinose, i ne treba ga sejati iza kultura koje su tretirane treflanom.
Obrada stočnog sirka se vrši u zavisnosti od predkulture, na način na koji se vrši obrada za svaku drugu kulturu u jesen, počevši od duboke obrade i unošenja i zaoravanja đubriva. U proleće treba izvršiti dopunsku obradu i zatvoriti brazde zbog sprečavanja gubitka vlage, a do setve stvoriti povoljnu mrvičastu strukturu.
Đubrenje je najsigurnije, najtačnije i najracionalnije izvršiti posle agrohemijske analize zemljišta, gde za visoke prinose na srednje plodnim zemljištima treba uneti 120-180 kg/ha azota, 80-100 kg/ha fosfora i 100-160 kg/ha kalijuma, što podrazumeva 300 kg/ha NPK đubriva, 200 kg/ha Urea, 150 kg/ha KAN-a nakon nicanja i posle svakog otkosa. Sirak višestruko vraća sve uloženo zbog svoje ogromne brzine rasta i sposobnosti da apsorbuje hranljive materije iz zemljišta. Od prihrane do upotrebe za košenje ili napasanje stoke, treba da prođe oko 20 dana.
Sirak se može uzgajati kao glavni, naknadni i postrni usev. Setva počinje početkom maja ili u junu, kao naknadni, a kao postrni posle strnih žita. Norma setve iznosi 30-33 kg/ha ili 17-19 kg/s.j. Dubina setve iznosi 3-6 cm žitnom sejalicom. Rastojanje između redova se preporučuje 45 cm, a između biljaka u redu 13 cm. Uz adekvatno đubrenje se može sejati na rastojanje 20 cm između redova i 5 cm u redu. Za siliranje se može koristiti jednoredni silokombajn.
Sorte sirka koje se seju kod nas su Grazer N, KWS Zerberus i NS Džin. Ovi hibridi rastu vrlo brzo i kada su visoki 60 i više centimetara, dnevni porast može biti u proseku 7 cm. Imaju visok potencijal rodnosti i dospeva posle nicanja za 40-50 dana. Zbog sporog početnog porasta, sirak treba zaštititi od korova koji se koriste za zaštitu kukuruza, ali ne onim koji uništavaju divlji sirak u kukuruzu. Ako se seje u gustom sklopu, nije ga potrebno prskati, jer dobro pobeđuje korove.
