Na svetskom tržištu je velika potražnja za suvom šljivom, jer je nema dovoljno. Prerađivači i izvoznici u valjevskom kraju zadovoljni su sezonom.
U domaćinstvima gde se šljiva suši svake godine, gotovo da ne mogu da se sete sezone sa ovako dobrom otkupnom cenom. Suvu šljivu prodaju za dva i po evra, što je duplo više nego lane, a ovu sezonu porede sa najboljim godinama od pre više decenija. Prema rečima proizvođača, za tri tone suve šljive bi mogao da se kupi jedan nov traktor ‘ferguson’. U jednom od najvećih pogona za sušenje šljive u valjevskom kraju, u Osečini očekuju bolju sezonu od prošle koja je takođe bila dobra. Popunjeni kapaciteti i prazno svetsko tržište već na startu garantuju dobar izvoz suve šljive. Najveći izvoznik suve šljive u prošloj godini u Srbiji, valjevska „Agranela“, prvi put će izvoziti i na tržišta glavnih konkurenata, tako da i Južna Amerika, koja se snabdevala iz Čilea i Argentine, sada traži našu šljivu. Izvoznici očekuju da će prodaju ovogodišnje proizvodnje suve šljive u Srbiji, od oko 7.000 tona, u potpunosti ugovoriti do marta naredne godine.
Plodovi namenjeni sušenju moraju biti zreli, zdravi, sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina, odgovarajuće veličine i bez mehaničkih oštećenja. Priprema plodova počinje pranjem kojim se otklanjaju mehaničke nečistoće i mikroorganizmi koji mogu biti uzročnici kvarenja. Cilj pranja je i otklanjanje hemijskih sredstava zaostalih na plodovima, a koja su korišćena u procesu zaštite voćaka. Posle pranja obavlja se takozvano dipovanje odnosno otklanjanje voštanog sloja sa plodova, koje se sprovodi potapanjem plodova u rastvor 0,5 odsto NaOH na temperaturi od 90 do 95 stepeni C u trajanju od 3 do 5 sekundi. Sličan efekat se postiže i potapanjem plodova u čistu ključalu vodu u trajanju od 3 do 10 sekundi. Potom sledi kalibracija, koja prvenstveno služi za sortiranje plodova po krupnoći, a nakon toga plodovi koji su prošli kalibraciju se rasprostiru u jednom sloju po površini lesa. Napunjene lese stavljaju se na vagonete, koji se preko šina ubacuju u sušnicu. Na jedan vagonet sušnice stane oko 600–650 kg šljive. U sušnicama sa protivstrujnim kretanjem zagrejanog medijuma, sušenje traje oko 20 časova. Početna temperatura je od 75 do 78°C, a krajnja od 50 do 60°C. Kod istosmernih tunelskih sušara početna temperatura vazduha može se kretati od 85°C do 90°C, a krajnja 60 do 65°C, pri čemu sušenje traje od 16 do 18 sati. Osušena šljiva treba da ima 22 do 26 odsto vlage. Pre unošenja u skladište šljiva treba da se potpuno ohladi. Za skladištenje osušene šljive koriste se čiste, promajne prostorije. One moraju biti specijalno pripremljene, dezinfikovane, okrečene, sa propisno obrađenim podom, kako bi se onemogućio razvoj bilo kakvih štetočina i insekata. Konzervans se dodaje neposredno pred punjenje u ambalažu, prskanjem rastvorom određene koncentracije preko atomizera. Kao konzervans se upotrebljava kalijum-sorbat ili mešavina kalijum-sorbata i natrijum-benzoata Za pakovanje ovako pripremljene suve šljive koriste se plastične kese od 250 do 500 g, kao i kartonske kutije od jedan kg i 12,5 kg.
