Ove godine u Srbiji je ubrano oko 50.000 tona malina, što je znatno manje od uobičajene količine, koja se uglavnom izvozi. U mnogim hladnjačama magacini su poluprazni, a deficit ovog voća je veliki i na svetskom tržištu.
U Srbiji je devedeset odsto malinjaka pod otvorenim nebom, a zbog vremenskih neprilika i nedostatka berača ubrano je znatno manje od uobičajenog roda. Zbog toga su izvoznici ugovorili količine koje mogu da plasiraju. Tržište je takvo, čega nema na tržištu biće skupo i obratno. Tako da je to ove godine slučaj sa malinom, sledeće godine može biti slučaj sa nekim drugim voćnim vrstama. Ali generalno ove godine je malina zabeležila jako veliki rast cena i smanjenu proizvodnju. Pandemija je uticala na višestruki skok cene transporta, pa za jedan kontejner smrznutog voća do Amerike izvoznici treba da plate oko 23.000 dolara. U takvim uslovima evropsko tržište je najstabilnije rešenje, smatraju stručnjaci. Međutim, Amerika i neke druge zemlje u koje mi isto tako tradicionalno izvozimo mogu biti problem.
Ispražnjeni su magacini i mnogih dobavljača za izvoznike, kao što je Prva složena Zemljoradnička zadruga „Naši voćari“. Klimatske promene uslovljavaju unapređenje proizvodnje koje podrazumeva da se podignu adekvatni zasadi, sa najmodernijim sadnim materijalom, sa protivgradnim mrežama, sa antifrost sistemom, sa antikišnim folijama i sistemima za navodnjavanje. Bez toga više nema ulaska u proizvodnju. To se videlo i ove i prethodnih godina. Ko nije imao adekvatnu agrotehničku primenu i agromehaničku, rezultata nije bilo.
Iako je i cena kupina zabeležila skok ove godine u Srbiji, ovog voća na svetskom tržištu ima dovoljno, ali su inostrani kupci uvek zainteresovani i za borovnice. Pandemija je ipak unela neizvesnost za dugoročnije prognoze, a klima dodatno otežala situaciju kada je reč o prinosima.
