Poslednjih godina došlo je do vidnog pomaka u intenziviranju proizvodnje oraha. Stubovi ovog napretka počivaju na izboru manje bujnih podloga, zatim rodnijih sorti koje lateralno bočno rađaju i odgovarajućem uzgojnom obliku.
Intenziviranje proizvodnje oraha u Italiji zasnovano je na uspesima koji su postignuti u intenziviranju orašarstva u SAD-u (Kalifornija) i Francuskoj. Preporučena gustina sadnje oraha je 3,5-6 x 7-8 m. Manje gusti sklop se primenjuje kod orašnjaka podignutih na plodnijim zemljištima i kod bujnijih sorti koje vršno rađaju.
U intenzivnim sistemima gajenja oraha primenjuju se uzgojni oblici koji favorizuju ograničeni vegetativni porast putem ranog plodonošenja. U upotrebi su tzv. strukturne osovine, u formi slobodne ili kontrolisane piramidalne krune dok su u starijim orašnjacima prisutni otvoreniji tipovi krune (otvorena vaza).
U špalirnim sistemima piramidalne krune sa gustinom sadnje 200-400 stabala/ha, sprovode se mnogobrojni pomotehnički zahvati u cilju dobijanja prinosa koji se kreću u rasponu 4-6 t/ha i početnog roda koji se može očekivati već u 3. godini života zasada. Rezidba mladih stabala u prvih 4-6 godina života gotovo da se i ne izvodi. Sorte oštrog ugla grananja i vršnog rađanja traže formiranje kotlaste krune (vaze) za visok rod. Vaza se takođe preporučuje i za terene koji ne obiluju vetrovima.
Ostale agro i pomotehničke mere koje podrazumevaju intenzivne zasade oraha, pored izbora odgovarajuće sortne kompozicije, su i zatravnjivanje i đubrenje sa 2-4 puta većim količinama hraniva NPK u prvim godinama života zasada ali i u punom plodonošenju. Primenjuje se fertirigacija u sistemu drip ili mikro-rasprskivača.
Rezidba zasada u rodu zavisi od tipa rađanja kod sorti oraha. Kod vršno rađajućih sorti cilj je da se obnove rodne grančice, tako da treba favorizovati cirkulaciju vazduha kao i prodor svetlosti kroz celokupan biljni sklop, trudeći se da se izbegne prebacivanje roda ka periferiji krune. Kod lateralno rađajućih sorti cilj rezidbe je da se favorizuje koliko je god to moguće dobijanje novog prirasta u kombinaciji sa postepenim smanjivanjem broja grančica na centralnoj osovini kako bi se obezbedilo bolje provetravanje biljnog sklopa. Ovo je izuzetno važno s obzirom na intenzivnu agrotehniku koja se sprovodi u modernim zasadima oraha gustog sklopa i osetljivost vrste na niz gljivičnih oboljenja i patogena.