Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke, zaštitnice žena i svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Paraskeva je rođena u Epivatu, u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Mnoge godine je provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
Sveta Petka je kod Srba veliki praznik, te joj se na današnji dan upućuju molitve za spas od nedaća i problema. Takođe, smatra se da je ovo ženski praznik, pa je karakteristično da se svetiteljki obraćaju žene svih vera i nacija.
Neretko u Srbiji majke i ćerke, sestre ili prijateljice zajedno na ovaj dan odlaze u neku crkvu ili manastir posvećen Svetoj Petki. Pored hramova posvećenih Svetoj Petki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
U narodu se veruje da na današnji dan žene ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji kućni posao kako ne bi na sebe navukli gnev svetiteljke. U nekim krajevima običaj je da devojke pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice kako bi u toku noći mogle da vide svoju sudbinu, odnosno budućeg muža. A u selima oko Zaječara postoji još jedan običaj vezan za slavski kolač – on se lomi i deli stoci za zdravlje.
Mlade devojke danas treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njemu cele godine vladali sloga i mir, dok devojčice treba da obuku nove haljinice kako bi ih pratila sreća u narednoj godini.
Veruje se i da ko jednom pozove Svetu Petku u zaštitu, da će se ona opet javiti u njegovom domu, čak i nepozvana, i to uglavnom pred velike nedaće. Najčešće se vernicima javlja kroz snove.
