Evropski parlament je nedavno dao zeleno svetlo za dugonajavljivanu strategiju „Od polja do stola”. Reč je o paketu dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u narednih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana.
Strategija „Od polja do stola” predviđa da se do 2030. godine za 50% smanji upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a za 25% povećaju površine pod ekološkim uzgojem, kao i izmenu evropskih propisa označavanja porekla hrane, sadržaja, hranjivosti, metoda proizvodnje, oglašavanja i rokova trajanja prehrambenih proizvoda.
Građani u 21. veku žele da znaju više o hrani koju kupuju. Istraživanja potvrđuju da više od 70 odsto kupaca obraća pažnju na označavanje, a oko 45 procenata redovno izdvaja više novca za kvalitetan proizvod.
Većina potrošača u anketama je izjavila da im je sigurnost hrane glavni faktor pri kupovini, a da ih najviše brinu pojave stočnih bolesti, bakterija i prisustva tragova antibiotika, hormona i pesticida u hrani.
Izmene označavanja odnose se na proizvode čija pakovanja sugerišu da je reč o domaćim, iako su svi sastojci od kojih su proizvedeni uvozni. Proizvođačima je dozvoljeno da koriste uvozne sirovine, ali nije dozvoljeno da kupce dovode u zabludu.
Navođenje zemlje porekla je trenutno obavezno za proizvode poput svežeg i smrznutog mesa, ribe i jaja. Strategija proširuje obaveze označavanja za prehrambene proizvode na kojima je do sada bila dovoljna oznaka „proizvedeno u EU” na mleko i mlečne proizvode i meso u mesnim prerađevinama, kao i med, koji se trenutno deklariše kao „mešavina EU i ne-EU” sirovine.
Kao jednu od mera u borbi protiv epidemije gojaznosti od 2022. uvodi se i obavezno označavanje nutritivne vrednosti hrane na pakovanju, i to sa prednje strane. Na zajedničkom evropskom tržištu trenutno se koristi nekoliko sistema za obeležavanje, ali njihova upotreba i dalje nije obavezna.
Cilj ovih izmena je da oznaka bude jasna i razumljiva, da potrošaču jednostavno „prevede” deklaraciju o sastojcima, te pomogne da se bolje informiše koji proizvodi na polici u trgovini imaju bolju nutritivnu vrednost, te da lakše biraju zdrave namir
