Prihranjivanje malina se obavlja azotnim đubrivima i to obično u tri navrata: u proleće pred kretanje vegetacije; početkom cvetanja i pred početak berbe. Ukupne količine azotnih đubriva u ova tri roka trebalo bi da iznose 300-400 kg/ha. Folijarnim, kao dopunskim đubrenjem može se brzo delovati tokom vegetacije na povećanju makro, kao i potrebnih mikroelemenata. Malinari ga obično izvode u dva ili tri navrata – istovremeno sa tretiranjem zasada protiv bolesti i štetočina.
Prilikom podizanja zasada maline mora se imati u vidu da su za ovu vrstu voća najpogodnija duboka, propustljiva, plodna slabo kisela zemljišta sa visokim sadržajem humusa. Odluka o zasnivanju i meliorativnoj pripremi zemljišta za jedan ovakav zasad, donosi se na osnovu rezultata hemijske analize pri kontroli plodnosti zemljišta izabrane parcele. Ukoliko zemljište nije dovoljno obezbeđeno humusom i važnijim hranljivim elementima pred duboku obradu potrebno je rasturiti potrebnu količinu mineralnih đubriva i organskih đubriva. Zavisno od dubine oranja, ova đubriva se rasturaju odmah pred duboku obradu, ili se druga, neiskorišćena količina, iznosi na parcelu posle duboke obrade. Za meliorativno đubrenje neophodno je 30-50 t/ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka i 700-800 kg/ha kompleksnog mineralnog NPK đubriva (najčešće formulacije 8:16:24). Takođe, ukoliko hemijska analiza zemljišta pokaže pH vrednost ispod dozvoljenog minimuma zajedno sa humizacijom potrebno je uraditi i kalcifikaciju zemljišta unošenjem materijala sa višim sadržajem kreča u količini 1.000-1.500 kg/ha. Ukoliko je pri pripremi zemljišta korišćena polovina predviđenih normi NPK đubriva, onda bi pri sadnji trebalo dodati preostalu potrebnu količinu tj. 300-400 kg/ha, ili 25-30 g po sadnici.
Kada je u pitanju đubrenje zasada malina preporučljivo je đubrenje obavljati samo azotnim đubrivima i to u tri navrata: prihranjivanje azotom kada izbiju mladi izdanci; kada isti dostignu oko 30 cm; i kada izdanci dostignu oko 60 cm. Prihranjivanje sa obavlja rasturanjem đubriva duž redova u širini 70-80 cm, i to upotrebom 80-100 kg/ha KAN-a, ili, izuzetno upotrebom oko 50 kg/ha UREE – kao fiziološki kiselog đubriva, i to samo na onim zemljištima čije pH vrednosti preko 6.
S obzirom na to da je malina od svih jagodastih vrsta voća najveći potrošač hranljivih elemenata iz zemljišta, za njeno uspešno gajenje i profitabilno plodonošenje neophodne su velike količine organske mase u zemljištu, odnosno velike količine hranljivih elemenata za obnovu žbunova, sazrevanje obilje roda na starim žbunovima i razvoj velikog broja novih izdanaka. Malina u rodu najviše koristi kalijum, zatim azot pa fosfor. Prema nekom ispitivanjima za optimalnu ishranu maline neophodno je 50-70 kg/ha azota; 100-150 kg/ha P2O5 i 150-200 kg/ha K2O.
Proizvođači u svojim malinjacima često prekomerno dodaju azot, što se manifestuje kroz preterano bujan porast izdanaka, neblagovremeno odrvenjavanje pred zimu, slabije diferenciranje cvetnih pupoljaka, veću osetljivost na mrazeve, bolesti i dr. Prema načinu primene i vrsti đubriva, đubrenje rodnih zasada može se izvoditi kroz osnovno, prihranjivanje i đubrenje folijarnim đubrivima. Osnovno đubrenje izvodi se u kasnu jesen ili rano u proleće pre kretanja vegetacije. Za ovu namenu trebalo bi svake godine upotrebiti 15-20 t/ha zgorelog stajnjaka i kompleksnog mineralnog đubriva NPK i to u količini 500-1000 kg/ha, zavisno od plodnosti zemljišta, rasturenog stajnjaka i samog sistema gajenja. Obe vrste đubriva trebalo bi rasturati zajedno, pred jesenju ili prolećnu dublju obradu duž redova, širine oko 1 m.
