Kamelija je omiljena biljka među ljubiteljima cveća. Iako njeni raskošni, krupni cvetovi lepih boja nemaju miris volimo je jer u njenom izgledu uživamo i tokom zime.
Žbunasta, spororastuća kamelija je popularna biljka prelepih roza, crvenih, ružičastih, belih ili šarenih cvetova. Sjajni kožasti, pri vrhu šiljasti listovi, doprinose lepoti ove biljke
Poreklo kamelije se vezuje za zemlje istočne Azije. Nazivaju je i japanska ruža. Veruje se da je kamelija u Evropu dospela iz Kine u 18. veku i to tako što je evropski trgovac želeo da uzgaja čaj i tako osujeti monopol Kine, pa je tražio da kupi žbun čajevca. Kineski trgovac ga je prevario i prodao mu kameliju. U početku trgovac je bio razočaran jer je želeo biljku čaja, ali je kasnije kamelija našla mesto u njegovom vrtu i ubrzo se proširila po vrtovima Evrope.
Kamelija potiče iz šumskih predela, naviknuta je na hlad i manje direktnog sunca pa najbolje raste u senci. Preporučuje se mesto za sadnju na istočnoj strani kako bi ujutru dobijale dovoljnu količinu sunca, a veći deo dana bile zaštićene u hladovini. Za kameliju su dobra ona mesta koja su zaštićena od vetra. Na jače udare vetra posebno su osetljive mlade biljke i cvetovi.
Za sadnju kamelije treba birati zemljište koje je dobro drenirano i rastresito. Najbolje uspeva na kiselim zemljištima (pH 5,5-6,8). Dobri supstrati su mešavina peskovite ilovače, kore jele i lišća hrasta. Ukoliko u vrtu zemljište nije kiselo treba ga zakiseliti. Kamelija će uživati u senci zimzelenog drveta u vrtu, a iglice koje padaju sa drveta stvaraće kiselije zemljište.
Mladicu kamelije treba posaditi u rupu dubine od oko 50 cm, ne dublje od 60 cm. Važno je obezbediti dobru drenažu, kako se voda ne bi zadržavala u zoni korena. Na dno rupe može se postaviti kamenje, a nakon sadnje potrebno je obilno je zaliti.
Listovi kamelije podnose temperaturu i do -10 °C, ali korenje može biti oštećeno već na -4 °C. Zato je važno da pri sadnji koren položiti tako da bude zaštićen, ali ne i suviše duboko. Korisno je biljku u vrtu zaštititi nekim prirodnim izolatorom, npr. borovom korom.
Preobilno zalivanje može usloviti truljenje korena biljke. Za zalivanje je najbolje koristiti kišnicu ili vodu koja je odstajala. U vreme formiranja cvetnih pupoljaka, u avgustu, biljke treba manje zalivati. Kamelija najbolje raste ako se zaliva vodom koja u sebi nema krečnjak, tako da treba izbegavati vodu sa česme. Posledice zalivanja vodom koja nije odgovarajuća vide se na listovima koji gube boju i opadaju. Preporuka je da se u litar vode sa česme doda kašičica sirćeta. Generalno, uvek treba koristiti sredstva za acidofilne biljke.
Kamelije se orezuju oštrim rezom nakon cvetanja, a korisno je i prorediti krošnje kako bi pupoljci dobili dovoljno svetla.
