Mikroklima u stajama je veoma važan činilac za održavanje visoke proizvodnje, tako da temperatura i vlažnost vazduha, sadržaj štetnih gasova, brzina strujanja i prašina u vazduhu, kao i osvetljenost objekta, imaju veliki uticaj na kvalitet uzgoja domaćih životinja.
Povoljni mikroklimatski uslovi su veoma važan činilac, kojim se može dostići i održavati visoka proizvodnja, ali isto tako se u neodgovarajućim mikroklimatskim uslovima proizvodnja može izgubiti.
Od mikroklimatskih parametara najznačajniji je sastav vazduha u staji. Na sastav vazduha najviše utiče ventilacija. Osnovni zadatak ventilacije je kontinuirana izmena zagađenog stajskog vazduha, svežim, spoljnim vazduhom. Ovim se, sa jedne strane, u objekat dovodi dovoljna količina svežeg vazduha, tj. kiseonika, koji je potreban životinjama. Sa druge strane,ventilacijom se iz objekta izbacuje stajski vazduh, opterećen sa više različitih zagađivača.
Mikroklima u objektima za uzgoj domaćih životinja, obuhvata sledeće činioce: temperaturu i vlažnost vazduha, sadržaj štetnih gasova u vazduhu, brzinu strujanja i prašinu u vazduhu, i osvetljenost objekta.
Najvažniji činilac mikroklime je temperatura vazduha. Optimalna temperatura vazduha u objektu omogućava lako održavanje telesne temperature. U slučaju povišene temperature smanjuje se uzimanje hrane, usporava se metabolizam i smanjuje se konverzija hrane, jer je organizam primoran da se oslobađa suvišne toplote kako bi održao telesnu temperaturu.
Poremećena vlažnost stajskog vazduha takođe izaziva zdrastvene poremećaje jer visoka vlažnost u objektima otežava organizmu normalnu razmenu vlage i toplote sa okolinom, izaziva oboljenja kože i sluzokože, prehlade i prljanje tela.
Kada se govori o sadržaju štetnih gasova u objektu misli se na koncentraciju ugljendioksida, amonijaka i vodoniksulfida, dok se ostali štetni gasovi u vazduhu obično ne javljaju u značajnim koncentracijama.
U objektu je neophodno obezbediti strujanje vazduha kako bi se vršila izmena zagađenog, unutrašnjeg, svežim spoljašnjim vazduhom. Strujanje može da izazove i negativne posledice po zdravlje grla, ako su direktno izložena promaji, a posebno ako je ulazni vazduh mnogo niže temperature od temperature stajskog vazduha i tela životinja. Zavisno od vrste i kategorije grla, brzina strujanja vazduha se najčešće ograničava na 0,2 m/s, a samo tokom leta, kod pojedinih kategorija može iznositi najviše 0,5 m/s.
Prašina u stočarskim objektima uglavnom je organskog porekla a sadržaj prašine je direktno srazmeran aktivnosti životinja. Prašinom su najopterećeniji objekti za živinu i svinje. Prisustvo prašine u vazduhu stočarskih objekta, u povećanoj koncentraciji, izaziva niz hroničnih i akutnih oboljenja respiratornih organa, čime se smanjuje produktivna sposobnost životinja.
Radi obezbeđenja uslova za nesmetano odvijanje aktivnosti, pre svega zaposlenih na farmi, neophodno je obezbediti dovoljno svetlosti u objektu. Može se generalno reći da odnos ukupne površine poda treba da iznosi 1:15 do 1:20, kako bi se u objektu dobilo dovoljno dnevnog svetla.
