Da bi voćno seme izvađeno iz plodova moglo da klija, potrebno je da se izvrši jarovizacija semena metodom stratifikovanja. To je naknadno dozrevanje semena u periodu 3–4 meseca pri niskim temperaturama 0-10 °C u prisustvu vazduha i umerene vlažnosti sredine. Najpovoljnija temperatura za odvijanje bioloških procesa je od 0-5 °C, a vlažnost se najbolje obezbeđuje ako se seme čuva u pesku.
Za stratifikovanje je najbolje koristiti jednogodišnje seme. Stratifikovanje semena može da se vrši u sanducima gde se seme izmeša sa peskom ili se slaže red semena pa red peska. U poslednje vreme, pogotovo za breskvu, stratifikovanje se radi napolju u iskopanim jamama, najčešće u zaklonjenom prostoru ili ispod drveta gde se semenke mešaju sa peskom.
Najpovoljnija temperatura za odvijanje bioloških procesa je od 0-5 °C, a vlažnost se najbolje obezbeđuje ako se seme čuva u pesku. Pre nego što se seme stratifikuje ili poseje direktno u zemljište mora se dezinfikovati nekim od registrovanih fungicida. U takvom rastvoru seme stoji oko 24 časa.
Vreme stratifikovanja za jabuku i krušku traje 90 dana, džanariku, trešnju i magrivu 100 dana, vinogradsku breskvu 80-110 dana, kajsiju 60-80 dana i orah 60-70 dana. Preporučuje se da se seme trešnje stratifikuje odmah po berbi. U poslednje vreme neki rasadnici to isto rade i sa magrivom i džanarikom. Ovako stratifikovano seme je bolje klijavosti.
Setva semena vrši se u jesen ili u proleće. Obično se jabučaste voćne vrste seju u proleće posle stratifikovanja, a koštičave i jezgraste voćne vrste u jesen i to najbolje do kraja oktobra.Razmak između redova i u redu zavisi od voćne vrste i da li se seme seje direktno u rastilo ili u semenište. Ako se seme seje u semenište, razmak između redova treba da bude 40-50 cm, u redu kod jabučastih treba da je 2-4 cm, u koštičavih 4-8 cm, a kod jezgrastih 8-10 cm. Dubina setve za jabučaste treba da iznosi 2-3 cm, za koštičave 3-6 cm, za lešnik 5-6 cm i za kesten i orah 7-9 cm. Na težim zemljištima seme se seje pliće, a na lakšim dublje.
Pored toga, prisutna je i setva u pantljike gde je rastojanje između pantljika oko 120 cm, a pantljike se sastoje od 4 do 6 redova koji su udaljeni jedan od drugog 30-40 cm. Seme nekih koštičavih voćnih vrsta se obično seje direktno u rastilo (breskva, kajsija, džanarika, magriva) s obzirom da sejanci ovih voćnih vrsta brzo rastu i postignu potrebnu debljinu za kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak u avgustu. U ovakvom slučaju seme se seje u brazde na rastojanju oko 80-100 cm red od reda i u redu oko 5 cm.
Kada sejanci izniknu, oni se proređuju i ostavljaju na 15-20 cm. U ovakvim slučajevima potrebno je podsecanje sržnih žila ašovima na manjim površinama ili specijalnim plugovima za podsecanje centralne žile.
