Radnici iz Vijetnama angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong borave i rade u nehumanim uslovima, što je pokrenulo lavinu pitanja koja su ostala bez odgovora od strane predstavnika vlasti. Neka od tih pitanja su da li je profit važniji od dostojanstvenog rada i smeštaja radnika i da li je prihod od nekoliko stotina miliona dinara dovoljno dobro opravdanje za gotovo robovski rad.

Oko 400 radnika iz Vijetnama stiglo je tokom proleća u Srbiju, u Zrenjanin gde su angažovani na izgradnji fabrike automobilskih guma kineske kompanije Linglong. Sem mukotrpnog rada ono što karakteriše njihov boravak u našoj zemlji su oduzeti pasoši, hladnoća, kreveti bez dušeka, nehigijenski uslovi smeštaja…. Kako su rekli, od kada su došli u Srbiju ništa nije kako treba i sve je drugačije nego u dokumentima koje su potpisali u Vijetnamu. Ova priča sa gradilišta Linglonga otvorila je pitanje odnosa poslodavca prema radnicima iz drugih zemalja ali i pitanje odnosa stranih investitora prema radnicima, bilo domaćim bilo stranim. „Tolika količina nemara, zanemarivanja domaćih propisa i tako spora i blaga reakcija institucija na tako ozbiljna kršenja ljudskih prava mogu da ukažu na dve stvari – ili na potpunu nesposobnost vlasti ili na neku vrstu njenog dosluha sa poslodavcem“, smatra Danilo Ćurčić iz „A11″, inicijative za ekonomska i socijalna prava. A to što su radnicima odmah po dolasku u Srbiju oduzeti pasoši ukazuje na mogućnost trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Postavlja se pitanje da li je profit važniji od dostojanstvenog rada i uslova smeštaja dostojnih 21. veka i da li je proizvodnja 13 miliona guma godišnje i prihod od 600 miliona godišnje opravdanje za maltene robovski rad.

Sindikat „Sloga“ naveo je u saopštenju, da premijerka Srbije Ana Brnabić „nije dorasla“ toj funkciji i da je pokazala „totalno neznanje“ u vezi sa vijetnamskim radnicima te da premeštanje radnika iz nehumanog smeštaja nije njen posao već isključivo onih koji su radnike angažovali i doveli u Srbiju na rad. Kako je navedeno, „od Ane Brnabić, kao nekoga ko je na čelu Vlade se očekuje da naloži inspekcijskim organima i svojim ministarstvima da istraže ko je radnike angažovao, smestio i držao mesecima u nehumanim uslovima kao roblje, ko im je oduzeo putne isprave i time ih lišio slobode i kretanja“. Sloga pita „ko im i zašto ne isplaćuje zarade i drži ih u strahu, a da zatim iste u skladu sa zakonom sankcioniše i kazni“. „Vijetnamski radnici nisu građevinski materijal za izmeštanje, već ljudi kojima treba pomoć naše države. Da im se omogući sloboda kretanja i isplata zarađenih plata, a za sve one koji žele i neometan povratak u svoje matične zemlje. Ti ljudi nisu robovi, oni imaju svoje porodice koje u ovom trenutku brinu o njima, a neke zasigurno i plaču“, saopštio je Sindikat Sloga.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje od početka 2021. godine, Srbija je zbog nedostatka domaćih radnika izdala više od 18.000 dozvola stranim radnicima. Većina njih dolazi organizovano, preko posredničkih agencija ili samih kompanija koje ih zapošljavaju a usled nesprovođenja i neusklađenosti propisa naše inspekcije gotovo nikad ne vrše kontrolu uslova života i rada tih radnika.