Kajsija počinje da rađa nakon 3 do 4 godine, a za 2 godine može isplatiti uloženo. Otporna je na bolesti i štetočine mnogo više nego neko drugo voće pa je održavanje dosta jeftinije, a evo šta kajsija traži da bi vas nagradila svojim sočnim plodovima.
Ukoliko želite da posadite kajsije u svom dvorištu ili da zasnujete zasad neophodno je da se dobro informišete o zahtevima ovog voća i procenite da li možete da im obezbedite uslove kako bi vam biljke donele kvalitetne plodove i pun rod. Prvi i najbitniji korak je odabir sorte. Ukoliko planirate voćnjak, rodnost je jedna od najvažnijih stvari pri izboru sorte. Takođe, treba znati da je većina sorti kajsije samooplodna. Da li ćete odabrati novije sorte koje imaju veće plodove ili domaću staru sotru koja ima sitnije ali ukusnije plodove i koja je dosta otpornija naše vremenske uslove – na vama je da odlučite. Kajsija voli dobro drenirano zemljište, rastresito, da koren može lepo da se razvija. Najviše joj odgovara slabo alkalno zemljište i umereno vlažno. Ako je sadite u dvorištu najbolje da joj nađete poziciju da bude zaklonjena zidom ili nekom drugim većim drvetom sa severa, a da bude otvorena prema jugu. Kajsija traži dosta sunca koje joj pomaže da se zaštiti od bolesti i da razvije plod visokog kvaliteta. Sadnice treba posaditi u jesen kako bi se što bolje ukorenile. Ukoliko formirate zasad, u zavisnosti od sorte, razmak sadnje je od 4,5×5,5 m do 5,5x7m.
Kajsija se sadi tako što se pripremi velika rupa u koju se doda dosta trulih organskih materija. Bolje je da rupa bude široka nego previše duboka. Nakon što se sadnica smesti u zemlju potrebno je da se koren prekrije jednim slojem zemlje, zatim da se sipa stajsko i mineralno NPK đubrivo, opet prekrije zemljom, pa malčem. Na kraju je potrebno dobro zaliti sa vodom. Preporuka je da se mlado stablo zaokruži žicom ili stavi zaštitna cev kako bi se kajsija zaštitila od štetočina. Mlada stabla su često izložena velikom riziku od oštećenja insekata koji se uvuku u stablo. Potrebno je redovno uklanjati korov i prihraniti je sa đubrivom u rano proleće. U zavisnosti od sorte, koriste se različite vrste đubriva poput KAN-a ili NPK.
Kajsija je prilično otporna na suše. Da biste obezbedili dovoljno vlage, zemlju možete da prekrijete prirodnim malčem jer će pomoći da se vlaga u zemlji zadrži, a neće dati korovima da rastu. Kajsija ne voli previše vode, pa će višak vlage u zemljištu nepovoljno uticati na nju. Pored kajsije možete posaditi neko začinsko bilje poput bosiljka jer se on dosta slaže sa njom. Ukoliko je u pitanju voćnjak, koridor zasađen sa detelinom i mahunarkama doprineće plodnosti tla, a privući će i oprašivače. Kajsije je potrebno redovno orezivati kako bi se obezbedila dobra provetrenost krošnje. Može se orezivati u obliku piramide ili vaze. Kajsija je dosta otporna na štetočine i bolesti. U vlažnim klimama mogu se razviti problemi sa gljivičnim bolestima kao što je smeđa trulež, te je preporuka stručnjaka da se preventivno prska organskim fungicidima. Što se tiče insekata, možete pustiti svoje kokoške da se hrane oko kajsija jer one vole insekte koji napadaju kajsiju. Takođe, možete da postavite neku foliju ispod drveta, da istresete grane da biste insekte zbacili sa grana, a onda da ih prospete u vrelu vodu. Otpalo voće ispod drveta je neophodno da uklonite što je pre moguće. Kajsija je uglavnom otporna na hladno vreme. Međutim, ona cveta najranije u odnosu na drugo voće i rani prolećni mrazevi mogu dosta da joj naštete i ako su temperature niže od optimalnih 7 stepeni. Ukoliko izmrznu cvetovi ili tek zametnuti plodovi neće dati tako dobar prinos, a može se desiti da te godine ne rodi uopšte. Punu rodnost kajsija dostiže u 5. godini, a sazreva u junu i julu. Berba se obavlja po suvom i toplom vremenu, kada su plodovi potpuno zreli i lako se mogu skinuti sa peteljki. Prosečan prinos po drvetu je oko 35-60 kg ploda.
