Govoreći o kulturi ukidanja u Srbiji, novinar Miodrag Zarković je rekao da ona vuče korene još iz vremena Titove cenzure i da su u pitanju dugotrajni procesi koji su olakšani nedostatkom otpora slobodoumnih ljudi koji treba da se bore protiv nje.
Kultura ukidanja je veoma važan problem u Americi. Javne ličnosti se često usuđuju da ne prate agendu koju nameću političke elite. Da li se kultura ukidanja preselila i u Srbiju, upitali smo novinara Miodraga Zarkovića.
Prema mišljenju analitičara u SFRJ je postojala jedna vrsta „cenzure bez cenzure“ gde se s jedne strane moglo govoriti i stvarati, ali samo do određene tačke – crvene linije, a problem je bio u tome što se često nije znalo gde je ta linija. Titovo Pismo, objavljeno u jesen 1972. godine, sadržalo je smernice za obračun sa neistomišljenicima od republičkog vrha do studenata i profesora. Na udaru su bila dela koja su narušavala javni moral, ugled i čast partije i radničke klase i kaljala ime Josipa Broza Tita. Stiče se utisak da se malo toga promenilo u odnosu na šezdesete i sedamdesete, a novinar Miodrag Zarković je ocenio da je kod nas kultura ukidanja surovija nego u Americi i da ima duže i dublje temelje koji su „uslovljeni spolja“, ali i olakšani nedostatkom borbe slobodoumnih ljudi u Srbiji protiv nje.
