Kokoške se u toku života kljucaju i oštećuju perje drugim jedinkama iz različitih razloga, a gubitak perja i telesnog pokrivača su štetni, naročito za koke nosilje. Kljucanje među kokošima može dovesti do ozbiljnih povreda jedinki, pa i uginuća. Kako preventivnim merama kontrolisati ovu pojavu i šta uraditi da se spreči kljucanje?
Kljucanje perja je zastupljeno i kod mladih i kod starijih koka a karakteristična je pojava kod živine koja se gaji u zatvorenom i uskom prostoru i može dovesti do ozbiljnih povreda jedinki, pa i do njihovog uginuća. Kljucanje je pre svega opasno zbog pojave kanibalizma, koji može da ima i smrtne posledice po jedinke. Svako oštećenje perja i pokrivača dovodi do gubitka energije, kokoške trpe bol, dolazi do pojave stresa i tada su podložnije bolestima.
Postoje više vrsta kljucanja kod kokošaka. Nežno, koje nije opasno, jer se njime ne nanose povrede. Napadnute koke ignorišu ovo kljucanje što znači da ne osećaju bol. Grubo – predstavlja kljucanje perja u predelu leđa i oko kloake, koje se završava čupanjem perja koje uglavnom bude pojedeno. Napadnuta kokoška često beži i sklanja se jer oseća bol. Ukoliko se agresivnost nastavi, žrtva se nekada preda, ostaje mirna iako je izložena kljucanju.
Kanibalizam se pojavljuje nakon grubog kljucanja, kada se pojave gola mesta bez perja, a kljucanje se nastavlja i po koži, što izaziva povrede, krvarenje, infekcije rana koje dovode do smrti. Agresivno kljucanje je usmereno na glavu i vrat druge ptice. Iako često prouzrokuje oštećenje, ovo kljucanje je motivisano nekim drugim uzrocima, pre svega agresivnim ponašanjem i nije pojava koja spada u istu grupu s kljucanjem u predelu leđa i repa.
Kojim preventivnim merama kontrolisati ovu pojavu i šta uraditi kako bi se sprečilo kljucanje? Pre svega kokama treba ostaviti isti svetlosni program u ambijentu na koji nisu navikle i belu svetlost zameniti crvenom koja deluje umirujuće na živinu. Treba koristiti iste tipove hranilica i pojilica kao i u odgoju. Kokoškama treba odmah omogućiti da koriste prostirku koja je veoma bitna da bi se podsticalo čeprkanje kao oblik normalnog ponašanja i prvi faktor za sprečavanje kljucanja. Kad se puste na prostirku, a ne na rešetkast pod, smanjuje se gustina naseljenosti u objektu, i tako se smanjuje frustracija i nervoza među kokoškama. Kokoške treba što pre puštati u ispust, da se naviknu da izlaze, jer se tako i rizik od kanibalizma smanjuje na minimum.
Kvalitet ishrane je takođe usko povezan sa kljucanjem perja, tako da je veoma važno obogatiti hranu kalcijumom, vitaminima i mineralima. Slabija pojava kanibalizma uočena je kod jata koja su hranjena vlaknima celuloze. Hrana koja u sebi ima celulozu se sporije jede, kokoške se više zanimaju tokom ishrane pa nemaju vremena za kljucanje.
