Mangulica je autohtona rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane, ali ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost u pogledu klimatskih uslova dolazi do izražaja a njeni čvrsti ekstremiteti omogućavaju uzgoj i u ravničarskim i planinskim uslovima.
U 19. veku svinja je pretstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak magulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knez Miloš poklonio mađarskom grofu Jožefu Arčđuku određeni broj svinja rase šumadinka, koja je ukrštana na imanju Kiš Jeno sa rasama kao što su bakonji i salantor. To je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je popularna u Vojvodini (naročito Sremu) i Mađarskoj dok je danas prisutna na prostoru Srbije, Mađarske, Austrije, Nemačke, Švajcarske, Rumunije, Češke i Slovačke, što govori i o istorijskim aspektima njenog nastajanja i nekadašnje popularnosti.
Svako ko je bar jednom probao meso, mast, čvarke, slaninu, kobasice i druge pređevine od mangulice priuštio je sebi istinski užitak. Meso mangulica spada u grupu mesa sa većim sadržajem masti. Meso je tamnije od mesa drugih rasa svinja, jakog mirisa, sočno i nežne građe. Debljina slanine nerastova na leđima može da iznosi i do 25 cm. Konzumiranjem mesa mangulice dovodi do stvaranja tzv. HDL holesterola „pozitivnog holesterola“, tako da je ovo meso idealno za ljude koji imaju povišen nivo masnoće u krvi. Sadržaj holesterola u mesu mangulice je niži za 50 do 75 % u donosu na druge rase.
U Srbiji se sreću dva soja mangulice i to lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja) i bela. U okolini Subotice se javlja i beli subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se nalazi i tzv. riđi soj. Autohtona rasa lasasta mangulica razvila se na području Srema. Mrke je boje i sa crnim kovrdžavim čekinjama, telesne mase od 100-150 kg, relativno kratkog trupa i prasi 3-6 prasadi. Beli soj, koga zovu i „Mađarska masna svinja“, je telesne mase oko 180 kg, belo sive do žućkaste boje kovrdžavih čekinja, malo veće plodnosti (5-6 prasadi po leglu). Njena koža je sivo pigmentisana.
Subotički beli soj je nastao nesistematskim ukrštanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jorkšir rasom, tako da je ovo produktivniji i ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu). Glava im je srednje duga, blago udubljenog profila njuške, uši srednje velike, padaju napred prekrivajući predeo lica oko očiju. Mangulicu odlikuju snažne kosti, snažna muskulatura i minđuše na vratu i kuštrav rep sa kićankom. Prasad su po prašenju sa prugama sličnim prasadima divljih svinja, a pruge se gube posle 10 dana kod belog soja i posle 3-4 nedelje kod lasaste mangulice.
Mangulica kao autohtona rasa nosi dragocene gene po čemu se i razlikuje od plemenitih rasa. Izuzetne skromnosti i otpornosti, bez izgradnje skupih objekata, bez velikih ulaganja u ishranu, bez dodatne radne snage, dobija se kvalitetan proizvod i očuvanje ove svakako značajne autohtone rase.
