Bogojavljenje je praznik ustanovljen na spomen Hristovog krštenja i objavljivanje Bogočoveka. Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Tradicionalno se na ovaj dan pliva za Časni krst.
Današnji praznik, Bogojavljenje obeležava se u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Prvi put, ostvareno je Sveto Trojstvo – u Božjem glasu sa neba koji reče: „Ovo je Sin moj“, krštenju Sina Božijeg u reci i Svetom duhu koji je u obliku goluba sleteo na Hrista. Po hrišćanskom verovanju, 30. godine naše ere Isus Hrist je kao drvodelja živeo sa svojom majkom Marijom i njenim mužem Josifom. Tada je pozvao Jovana Preteču da ga krsti. Prema Bibliji, odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu, otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
Mnogi narodni običaji i verovanja se odnose na Bogojavljenje. Na ovaj dan osvećuje se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela. Smatra se lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja. Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga. Bogojavljenjem se završava božićno svetkovanje i počinje radni deo godine, a naš narod neobično živopisno proslavlja ovaj praznik. Naime, slavlje počinje već prethodnog dana, čim se smrkne. Tada hrišćani počinju da se pozdravljaju sa „Bog se javi!”, a odgovoraju sa „Vaistinu se javi!”. Naši stari veruju da je noć između 18. i 19. januara vreme kada se nebo otvara i „Bog se javlja”. Bez obzira u koji dan padne, na Bogojavljenje se nikada ne posti. „Nekršteni dani“, započeti na Božić, završavaju se sa ovim danom. Po običajnom kalendaru, danas počinju dani pogodni za venčanja. Plivanje za Časni krst i vađenje krsta iz reka i jezera običaj je koji se održava u mnogim našim krajevima.
